Ekspertskoj komisiji je bilo veoma teško da utvrde odakle je minobacački projektil mogao doći i zaključila da je mogao doći sa obe strane - bosanskih Srba ili bosanske vlade, naveo je Jasuši Akaši

HAG - Bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju, Jasuši Akaši, rekao je na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću da je granata ispaljena na Markale, februara 1994. godine, mogla doći i od bosanskih Srba i od bosanske vlade.

Akaši je podsetio da je u to vreme oformio ekspertsku komisiju koja je trebalo da utvrdi koja zaraćena strana je ispalila minobacački projektil, ali da je njima bilo teško da utvrde odakle je granata došla.

"Komisija je zaključila da je projektil mogao doći sa obe strane - bosanskih Srba ili bosanske vlade", naveo je Akaši.

On je dodao da su rad misije na terenu otežavale podele među stalnim članicama Saveta bezbednosti.
Akaši, koji je bio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Balkan od januara 1994. do novembra 1995, započeo je svoj iskaz kao svedok odbrane rečima upućenim Karadžiću da su njih dvojica "provela veoma teško vreme u bivšoj Jugoslaviji".

On je rekao da su osnovni problemi sa kojima se Unprofor suočavao u bivšoj Jugoslaviji uzrokovani nedostatkom jedinstva u Savetu bezbednosti u kome su preovladavala bar tri različita mišljenja o radu misije UN.

jasusi-akasi.jpg
Print Screen 

"Naš rad je bio veoma težak i protivurečan, ali ipak je bio rukovođen smernicama generalnog sekretara (UN) i trudili smo se na terenu da ispunimo svoje dužnosti", rekao je Akaši.

On je naveo i da je tadašnji generalni sekretar UN Peres de Kuljear imao "ozbiljne sumnje" u to da svetska organizacija treba da pošalje misiju za očuvanje mira u uslovima dok besne sukobi.

"Savet bezbednosti delovao je na osnovu kompromisa i rezolucije.Predsedničke izjave koje je usvajao bile su dvosmislene zbog čega je bio otežan rad mirovnjaka na terenu", rekao je Akaši.

"U izvesnom smislu evropske zemlje su izvršile pritisak da se UN uključi", ukazao je Akaši i dodao da su "Evropljani hteli da smanje priliv izbeglica i vlade su morale da učine nešto".

Akaši nije želeo da direktno odgovori na Karadžićevo pitanje kojim stranim i domaćim silama nije odgovoralo da se okonča rat u BiH, rekavši da nije u mogućnosti da to učini i da je mnogo faktora uticalo na to da se rat vodi.
Karadžić je upitao svedoka da li se seća da je rukovodstvo bosanskih Srba bilo puno entuzijazma u pogledu mirovnih pregovora u Ženevi, dok druga strana nije, Akaši je potvrdno odgovorio, dodajući da je u depešama to i pisao.

Akaši je rekao da je demilitarizacija zaštićenih zona bila jedno od glavnih pitanja za mirovnu misiju, uključujući i Srebrenicu, jer je to bilo ključno za očuvanje mira.

Akaši je ranije zatražio da se njegovo svedočenje obavi na sednici zatvorenoj za javnost, ali, kako je naveo, ne iz bezbednosnih razloga već zbog pogrešnog interpretiranja njegovih izjava u medijskim izveštajima u prošlosti.
Takođe je naveo da bi, bez prisustva javnosti, njegovo svedočenje bilo "potpunije i iskrenije".

Tužilac se usprotivio takvom zahtevu jer to nije u skladu sa pravilima Tribunala, a u skladu sa odlukom pretresnog veća, Akaši daje iskaz na sednici otvorenoj za javnost.

Akaši je bio svedok odbrane na suđenju hrvatskom generalu Anti Gotovini u septembru 2009. godine.

SVEDOČENJE JASUŠIJA AKAŠIJA MOŽETE PRATITI OVDE