Nikolaj je izjavio da je 1995. u Srebrenici bilo "2.000-3.000" muslimanskih boraca, iako je to sporazumom, koji su potpisali komandanti Armije BiH, Vojske Republike Srpske i Unprofora, to bilo zabranjeno

HAG - Bivši načelnik štaba Unprofora u BiH Kornelis Nikolaj (Cornelis Nicolai) potvrdio je na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom da Srebrenica do jula 1995. nije bila demilitarizovana, iako je to bilo predviđeno sporazumom kojim je 1993. bila proglašena za "zaštićenu zonu" UN.

Odgovarajući na pitanja Mladićevog branioca Dragana Ivetića, svedok optužbe Nikolaj je izjavio da je 1995. u Srebrenici bilo 2.000-3.000 muslimanskih boraca, iako je to sporazumom, koji su potpisali komandanti Armije BiH, Vojske Republike Srpske i Unprofora, bilo zabranjeno.

Tadašnji zapovednik VRS, general Mladić (70) optužen je za genocid nad 7.000 muslimanskih muškaraca i proterivanje hiljada žena, dece i staraca iz Srebrenice, u danima pošto je VRS 11. jula 1995., zauzela enklavu.

Holandski general Nikolaj je rekao da je Unprofor imao pod kontrolom teška artiljerijska oruđa ABiH u Srebrenici, ali da je nije mogao da od muslimanskih vojnika oduzme svo pešadijsko oružje. Umesto najviše 400 "plavih šlemova", kojim je u enklavi raspolagao, za potpunu demilitarizaciju Srebrenice bilo je potrebno "6.000" pripadnika snaga UN, ocenio je svedok.

On je potvrdio i da je Unprofor "oštro upozoravao" ABiH zbog kršenja sporazuma, napada njenih snaga iz Srebrenice, ali da joj nikada nije zapretio vazdušnim udarima NATO, kao srpskoj strani. Na sugestiju Mladićevog branioca, da se Unprofor u julu 1995. stavio na stranu ABiH, nastojeći da blokira ofanzivu VRS, general Nikolaj je uzvratio da "to nije tačno" i da su snage UN imale mandat da zaštite stanovništvo, što su i činile.

Kao tačno, svedok je prihvatio da je Unprofor dozvolio muslimanskim snagama da preuzme teška oruđa koja su bila pod njegovom kontrolom.

Holandski oficir potvrdio je i da je Unprofor, posle pada Srebrenice, odlučio da evakuiše muslimansko stanovništvo i pre kontakta sa generalom Mladićem.

"Nije nam bilo neophodno da razgovaramo sa Mladićem da bismo zaključili da je položaj izbeglica, pod tim uslovima, neodrživ". Svedok je izjavio i da je znao za izveštaje o tajnim isporukama oružja za ABiH pod okriljem NATO na aerodrom u Tuzli, s proleća 1995, zbog kojih mu je general Mladiću upućivao proteste, tražeći da Unprofor to zaustavi.

Snage UN su, kako je rekao, učinile sve što su mogle da se ti letovi obustave, u čemu su ubrzo i uspele. Nikolaj je, međutim, rekao da "ne zna" za tajne helikopterske letove u Srebrenicu o kojima je svedočio pripadnik holandskog bataljona Unprofora Leindert van Dajn (Leendert van Duijn).

Nikolaj je "nemogućom misijom" nazvao zadatak Unpfofora da pod kontrolu stavi svo teško naoružanje ABiH u Sarajevu, takođe zoni pod zaštitom UN.

Na pitanja o tome ko je ispalio granatu koja je ispred sarajevske pijace Markale, 28. avgusta 1995, ubila 43 osobe, a ranila 75 građana, svedok je odgovorio da je projektil morao doleteti sa veće udaljenosti, budući da niko u gradu nije čuo detonaciju prilikom njegovog ispaljivanja.

Branilac Ivetić sugerisao je da se Unprofor u maju 1995. stavio na stranu ABiH oko Sarajeva, zatraživši vazdušne udare NATO na VRS i da je to prouzrokovalo zarobljavanje "plavih šlemova" od strane srpskih snaga. Nikolaj je, međutim, posvedočio da je VRS "uzela za taoce" pripadnike Unprofora.

Prihvatajući da je Unprofor postao učesnik u sukobu primenom sile, svedok je naznačio da to ne znači da je podržavao bilo koju stranu, već da je kaznio VRS zbog kršenja sporazuma o isključenju teškog oružja iz područja oko Sarajeva.

Suđenje generalu Mladiću biće nastavljeno u utorak, 7. maja, iskazom sledećeg svedoka optužbe. Mladić je optužen za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.