Saslušavanje Milana Beka završeno je nešto posle 16 časova, ali on po izlasku iz zgrade policije nije davao nikkave izjave medijima

BEOGRAD - Biznismen Milan Beko nešto posle 16 časova izašao je posle šetočasovnog saslušanja na sporedni izlaz iz zgrade Uprave kriminalističke policije u Palati Srbija na Novom Beogradu.

Ispred zgrade okupljene su brojne novinarske ekipe, koje su uzalud čekale njegovo pojavljivanje. Beko po izlasku nije davao nikave izjave novinarima. Direktor policije Milorad Veljović potvrdio je da je Beko saslušan u svojstvu građanina "radi prikupljanja informacija i obaveštenja".

Milan Beko saopštio je da nije bio u zakonskoj obavezi da se odazove zahtevu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Tužilaštva da da izjavu o Luci Beograd, ali da je smatrao da treba to da uradi da bi prekinuo "zlonamerne insinuacije" vezano za taj predmet. U saopštenju dostavljenom medijima, Beko je potvrdio da je danas da u svojstvu građanina dao izjavu predstavnicima MUP-a i Tužilaštva o sticanju akcija Luke Beograd od strane Wordlfina i poslovanju Luke Beograd nakon preuzimanja. Beko je naveo da se odazvao zahtevu za saslušanje "iako je po tom predmetu ispunjeno zakonsko ograničenje o dužini razgovora od četiri sata" na prošlom saslušanju.

"Iako je po ovom predmetu ispunjeno zakonsko ograničenje o dužini razgovora od četiri sata već prilikom prošlog saslušanja, smatrao sam da zahtevu MUP-a i Tužilaštva treba da se odazovem, kako bi se zlonamerne insinuacije oko Luke Beograd, koje godinama traju, konačno privele kraju u jednom sveobuhvatnom pravnom postupku", navodi se u saopštenju. On je istakao da ne vidi mogućnost da Luka Beograd odgovori svojim finansijskim obavezama.

"Menadžment kompanije će učiniti sve da na najbolji način zaštiti interese banaka-poverilaca, a posebno naših partnera, malih akcionara Luke Beograd", naveo je Beko. Kako je dodao, tokom današnjeg šestočasovnog razgovora u MUP-u odgovarao je i na pitanja koja se tiču sticanja vlasništva Luke Beograd nad drugim preduzećima i nekretninama, i poreskih implikacija s tim u vezi.

"Svoje odgovore sam detaljno potkrepio odgovarajućom dokumentacijom", piše u saopštenju. Beko je ocenio i da je Luka Beograd izgubila sedam godina čekajući da se "veštački napravljena" afera razreši i u tom periodu je samo poslovnim bankama platila 23 miliona evra kamata. "Mislim da dalje više ne možemo", naveo je Beko i poručio da je "onima koji već odavno rade na podrivanju ekonomskih mogućnosti Srbije i njenog ekonomskog interesa u slučaju Luke Beograd to uspelo".

Druge detalje u vezi sa saslušanjem nije mogao da iznosi javnosti.

Bekovo ispitivanje počelo je jutros nešto posle 10 sati, a policija ga je u toku šetočasovnog saslušanja u svojstvu građanina ispitivala za period posle preuzimanja Luke Beograd i u vezi registracije ćerki firmi, a kako je ranije nezvanično saopšteno on neće biti zadržan.

Privatizacija tog preduzeća jedan je od 24 sporna predmeta na koje je ukazala EU, kao i Savet za borbu protiv korupcije.

Pripadnici MUP Srbije danas oko 10 časova počeli su saslušanje biznismena Milana Beka o poslovanju posle preuzimanja Luke Beograd, saznaje Kurir.

Policija Beka saslušava u svojstvu građanina u sedištu Uprave kriminalističke policije, u Palati Srbija na Novom Beogradu. Da podsetimo, u toj zgradi dosad su saslušani i biznismen Miroslav Mišković, njegov sin Marko, kao i Milo Đurašković, vlasnik Nibens grupe.

Inače, Beko je već jednom saslušan i to 29. januara, a tema je bila privatizacija Luke Beograd. Tada je njegovo saslušanje trajalo punih 6 časova. Kurir je tada pisao da je Milan Beko tokom šest sati saslušanja ispričao inspektorima da je sve poslove obavljao sa vlasnikom „Delte“, a da je Luka Beograd bila Miškovićev i njegov veliki zajednički poduhvat.

Privatizacija Luke Beograd jedan je od 24 sporna predmeta na koje je srpskim vlastima ukazala i Evropska unija. Beko je vlasnik Luke Beograd od 2005. godine, a u međuvremenu je protiv njega, zatim nekadašnjih ministra privrede Predraga Bubala i direktora Komisije za hartije od vrednosti Milka Štimca podneto čak 17 prijava zbog sumnje u zloupotrebu položaja prilikom privatizacije Luke. U prijavama Saveta za borbu protiv korupcije na čijem je čelu bila pokojna Verica Barać navedeno je da je Luka prodata po dva i po puta nižoj ceni od realne čime je država oštećena za 21 milion evra.