U toj domaćoj verziji ruskog ruleta, igrači umesto pištolja koriste automobil i u sumanutim vožnjama stavljaju život na kocku

BEOGRAD - Na ulicama Srbije ponovo se „zavrteo“ takozvani srpski rulet. U toj domaćoj verziji ruskog ruleta, igrači umesto pištolja koriste automobil i u sumanutim vožnjama stavljaju život na kocku.

Poslednji tragični događaji iz Beograda i Paraćina, pokazuju da je sve više „vožnji smrti“ u kojima mladi uglavnom noću divljaju po ulicama, prolaze velikom brzinom kroz crveno svetlo ili voze u kontrasmeru i tako ugrožavaju sebe, ali i druge.

Naime, policija sumnja da je Marko M. u Paraćinu 8. juna u četiri sata ujutru igrao „srpski rulet“ i pri brzini od 160 km na čas „mercedesom“ se zakucao u automobil Aleksandra Miljkovića (22) koji je u udesu teško povređen. Takođe, Branko D. je 15. marta u Beogradu vozio Ulicom Vojislava Ilića u suprotnom smeru, sa ugašenim svetlima brzinom od 140 kilometara na sat i naleteo na automobil Branka Stanića (22). U ovoj nesreći poginuo je Stanićev drug Marko Simić (19), sedmoro je povređeno, a oštećena su i četiri automobila.

"Uvek je bilo „igrica“ opasnih po život, samo što je ovaj srpski rulet prilagođen vremenu u kojem živimo, pa se umesto pištolja koriste automobili. Jednostavno, društvo bez vrednosti, kakvo je naše, ne može ni da doprinese socijalizaciji mladih ljudi, pa jedan deo njih naginje ka patologiji koja sadrži elemente nasilja", objašnjava sociolog Ljubiša Despotović.

On naglašava da postoje dva glavna razloga za sve veću popularnost „srpskog ruleta“.

"Prvi je činjenica da su stasale generacije kojima nije pružena prava šansa ni za odrastanje, ni zapošljavanje, kao ni šansa da žive od svog rada i zasnuju porodicu. Imamo nemali broj mladih frustriranih svojom pozicijom, ali i pozicijom roditelja, koji nikada nisu uspeli da uspostave autoritet nad njima. Takvu frustraciju deo mladih okreće prema sebi, a kada čovek nema odgovornost prema sebi, nema je ni prema drugom, pa učesnicima srpskog ruleta nije bitno da li će pored njih i još neko da strada", kaže Despotović.

S druge strane, učesnici smrtosnosnih vožnji često su mladi ljudi boljeg imovnog statusa, sa besnim i skupim automobilima.

"Njihovo ponašanje nema veze sa ekonomskim i socijalnim razlozima. Oni dolaze iz brakova u kojima su dobijali sve što su poželeli. Jednostavno, izgubili su osećaj za posedovanje stvari, nemaju izazov u životu i ništa osim adrenalina ne može da im proizvede radost. Takođe, učestvovanjem u srpskom ruletu mnogi mladi ljudi zapravo kupuju status u sistemu pogrešnih vrednosti", zaključuje sagovornik.

Damir Okanović iz Komiteta za saobraćaj ističe da je „srpski rulet“ najviše popularan u većim gradovima Srbije, ali i da su ova krivična dela teško dokaziva na sudu, osim ako ih policija ne uhvati u toku sulude vožnje.

"Postoji više razloga zbog kojih neko rizikuje svoj život, a najčešći su opklada ili egzibicija. Vozač se recimo zaleti i uđe u suprotan smer. Ukoliko se desi da s druge strane naiđe vozilo, sudar je neminovan, a ako prođe, onda je vozač „dokazao hrabrost“. Drugi slučaj ruleta je kada vozači u velikoj brzini namerno prolaze kroz crveno svetlo", kaže Okanović.

"Takođe, bilo je i slučajeva da vozač ulazi u pogrešan smer na auto-putu ili da juri po putu sa ugašenim farovima".

Zbog „srpskog ruleta“ i sličnih nebezbednih vožnji uvedena je i odredba zakona kojom se kažnjava nasilnička vožnja.

Nedavno su domaći sudovi izrekli i prve višegodišnje kazne za ovo krivično delo, a policijske patrole dobile su naredbu da posebno obrate pažnju na određene lokacije i vozače koji namerno prolaze kroz crveno svetlo ili voze u kontrasmeru velikom brzinom i da ih odmah privode.

Najatraktivnije lokacije za „srpski rulet“ su Terazijski tunel, Kalemegdan, Ušće, auto-put Beograd-Niš i ulice poput Takovske, Vojislava Ilića, Ustaničke. Sezona rizičnih igara počinje u proleće i traje do zime. Vožnje se zakazuju noću, uglavnom vikendom, kada na ulicama ima manje saobraćaja.