Na crnom tržištu u Bosni i Hercegovini do sada su zabeleženi slučajevi drogiranja sintetičkom drogom kao što je "luda mačka", koja je slična spidu, ili "mijau mijau" i "magični zmaj" koji su slični marihuana

SARAJEVO - Na ilegalnom narkotržištu svake nedelje pojavi se, u proseku, jedna nova droga, koja je obično dizajnerski oblikovana tako da bude primamljiva za oko, lako je dostupna, jeftina i na kraju pogubna po zdravlje korisnika.

Ovo su upozorenja Evropskog centra za monitoring droga i zavisnosti, koji je samo prošle godine registrovao postojanje čak 73 nove vrste droga.

- Uz tradicionalne droge, poput heroina, marihuane i kokaina, sve popularnije su sintetičke ili "dizajnerske" droge, kažu iz Evropskog centru za monitoring droga.

Stručnjaci pojašnjavaju da je "revolucija" u proizvodnji psihoaktivnih supstanci počela pre pet godina i da se od tada na tržištu našlo skoro 200 novih vrsta ovakvih droga pa je postalo skoro nemoguće otkrivati ih dinamikom kojom se stvaraju.

Pronalazači sintetičkih droga kao da se utrkuju sa zakonom u stvaranju novih supstanci koje bi ga zaobišle pa nove droge na ilegalno tržište stižu neviđenom brzinom.

Studija pojašnjava da se posebno pristupa i njihovom dizajnu tako da su najčešće šarene, svijetle, prozračne ili sa ilustracijama.

Na crnom tržištu u Bosni i Hercegovini do sada su zabeleženi slučajevi drogiranja sintetičkom drogom kao što je "luda mačka" ili "mijau mijau" i "magični zmaj", od kojih je prva slična spidu, a druga marihuani. Prema navodima stručnjaka u ovoj oblasti, na bosansko narkotržište još nije stigla smrtonosna droga zvana “krokodil”, koja narkomane pretvara u žive leševe.

Od upotrebljavanja ove vrste narkotika dolazi do odumiranja tkiva.

“Krokodil” je već poharao zavisničku populaciju u Rusiji i baltičkim zemljama, a tokom prošle godine zabeležena je njegova pojava u Srbiji i Hrvatskoj, dok u BiH nije bilo zaplena.

- Činjenica je da se na ilegalnom tržištu pojavljuju droge u raznim oblicima, od kojih je za neke neophodan ozbiljan laboratorijski pristup u proizvodnji ili se lako naručuju preko interneta. U svakom slučaju, ovoj problematici potreban je multidisciplinaran pristup, kazao je Milan Latinović, predsednik Komisije za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga Republike Srpske.

Stručnjaci objašnjavaju da se kod nas, ipak, droga poput spida, ekstazija ili skanka, proizvodi na "tradicionalan" način pa se čitav proces može obaviti u podrumu ili garaži, dok stvaranje novih psihoaktivnih supstanci zahteva visokoopremljene laboratorije i stručno znanje.

Procenjuje se da u BiH postoji 7.500 intravenoznih korisnika droga, od kojih je 4.900 u FBiH. Takođe, najnovije studije pokazale su da skoro 0,6 posto ljudi u BiH koristi kokain, dok 1,4 procenta upotrebljava ekstazi.