Očekivala sam da će tom ubici povećati kaznu, bar na deset od maksimalnih 12 godina, a smanjili su mu za trećinu... Mi više ništa ne možemo da uradimo, da se nadamo... On nikada nije pokazao kajanje već je samo ponavljao ‚nisam kriv, kaže Dragana Rusov, majka poginulih sestara

BEOGRAD - Počistio mi je kuću. Nemam više dece. Svaki dan dolazim na njihove grobove. Ubio je četvoro mladih ljudi i osuđen je na osam godina. Sramota! Koliko ova država još puta ima nameru da nas ponovo ubije. Gadi mi se ova zemlja, ovo sudstvo. Žao mi je svakog trenutka koji je moja ćerka Milena provela studirajući pravo“, ne skrivajući bes rekla je Dragana Rusov, majka sestara Milene (28) i Ljiljane (23) Rusov, koje su poginule u saobraćajnoj nesreći koju je izazvao Predrag Bojanić (35) iz Pančeva.

Njemu je Apelacioni sud u Beogradu u utorak potvrdio presudu kojom je osuđen na osam godina zbog nesreće u kojoj su, osim sestara Rusov, živote izgubili njihova drugarica Jadranka Jović (23) i Predrag Fuštić (37).

„Svaki dan sam proveravala kada će sud odlučiti o presudi, nadala se i očekivala da će tom ubici povećati kaznu, bar na deset od maksimalnih 12 godina, a smanjili su mu za trećinu... Mi više ništa ne možemo da uradimo, da se nadamo... On nikada nije pokazao kajanje. Nije nam rekao ‚izvinite‘, već je samo ponavljao ‚nisam kriv‘... Čula sam da je u ‚Zabeli‘ već mesec dana. Nadam se da mu je lepo. Želim da mu bude lepo...“, plačući nam je rekla Dragana, koja je zatečena grobovima ćerki.

„Ja sam izgubila sve. Žrtve tog ubice, moje ćerke, Jadranka i Fuštić ne smeju da budu zaboravljeni“, jecajući je kazala majka sestara.

Strašna tragedija odigrala se u martu 2012. na Pančevačkom putu, kada je Bojanić, vozeći pijan brzinom od najmanje 130 kilometara na čas na mestu gde je brzina ograničena na 60, ušao u raskrsnicu na crveno svetlo i udario u automobil koji je vozio Fuštić.

Od siline udarca, sestre su odmah preminule, dok su Jovićeva i Fuštić bitku za život izgubili u bolnici. Apelacioni sud je u obrazloženju naveo da je prilikom odluke o kazni imao u vidu i iskreno kajanje okrivljenog, ali i ocenio „da kajanje okrivljenog ne može biti olakšavajuća okolnost koja bi uticala na drugačiju odluku o visini kazne“.