TUGA DO NEBA: Sine, čekaj me, uskoro ću ti stići!

JAGODINA - Zbogom!
„Bolje da šešir nemam, pod njime đavo drema, sneva i izvoljeva, đavo mi je kriv...“
Ovim stihovima iz Balaševićeve „Ćaletove pesme“ Rajko Đorđević odao je poslednju počast ubijenom drugu Srđanu Tomiću (27), kojeg je prošle nedelje, zajedno s Aleksandrom Nedeljkovićem (29), ubio pripadnik Žandarmerije Aleksandar Krstić (33).

Na groblju u Jagodini juče se okupilo više od hiljadu ljudi da se poslednji put oproste od Srđana i Aleksandra. Na platou ispred kapela stiskali su se prijatelji, drugovi iz škole i rođaci ubijenih momaka. Obučeni u crno, tužni i ogorčeni, stigli su Srđanovi drugovi iz Švajcarske.

Svima je pomagao

- Srki je došao na odmor, a ubio ga je monstrum... Pa, on nikad ni mrava nije zgazio, ubijen je zato što je hteo da pomogne prijatelju Aleksandru - rekao je Srđanov prijatelj koji je došao iz Švajcarske.

Oko 13 sati dugačka povorka krenula je prema mestu gde će Tomić biti sahranjen. Iza Srđanovog kovčega jedva je hodala neutešna majka Koviljka Jovičić, a za njom i uplakani mladićev otac Milisav u pratnji Srđanovih sestara Marije i Ane i brata Gorana. Kad su stigli do rake, Rajko Đorđević pročitao je potresni govor.

- Srđane, druže, prijatelju naš... Ne možemo da se oprostimo od tebe, ne znamo kako! Zar da više nikad ne stigne poziv od tebe, da nam kažeš: „Ajmo negde večeras“ ili da te ne pozovemo i ne čekamo dok ne završiš s večerom, pa da krenemo u provod.

Ko će s tvojim drugaricama sada da priča tako strpljivo kao što si ti to umeo, kako ćeš njih da ostaviš da plaču za tobom? Srđane, druže, đavo je uzeo ono najbolje što smo imali, više nećemo da mu pevamo: „Đavo mi je kriv, budi me u zlo doba, za njega red ne važi, on mora sve da proba, to đavo pesmu traži...“ Druže, nedostajaćeš nam i nikad te nećemo zaboraviti. A jednog dana srešćemo se ponovo i nastaviti tamo gde smo stali - zaplakao je Rajko.

Opelo za Aleksandra

- Hvala vam svima što ste došli... Sine, uskoro ću ti i ja stići, čekaj me - dodao je Srđanov otac Milisav.
Dok su još sa Tomićevog groba odjekivali jauci, u kapeli jagodinskog groblja održano je opelo za Aleksandra Nedeljkovića, nakon čega je kolona s kovčegom krenula prema grobu. Odmah iza kovčega, pridržavajući se za majku, hodala je Aleksandrova supruga Marija, a za njom i Aleksandrova majka Veroslava, koju su takođe pridržavali. Nakon stotinak metara kolona je stigla do rake u koju je, uz jecaje, spušten kovčeg s telom.