MASAKR KOJI BEOGRAD NE ZABORAVLJA Brutalno likvidirao troje ljudi u stanu pa uzeo slaninu da prezalogaji: "Rekao mi je da ih ubijem jer mrtva usta ne govore"
Navršila se 31 godina od masakra u Fruškogorskoj ulici, koji je potresao ne samo Beograd, već i celu Srbiju.
Tog 9. oktobra 1993. ubijeni su biznismen Nebojša Salatić (37), njegova partnerka Slavica Kovačević (24) i sestrić Milan Graoranov(17).
Salatić se nešto posle ponoći pojavio pred svojim stanom u društvu svoje devojke Slavice i sestrića Milana. Kada su naišli, ubica im je naredio da uđu u stan. U ruci je imao "škorpion" sa prigušivačem. Potom je žrtvama naredio da legnu na pod, a onda je sa rastojanja od pola metra ispalio Salatiću metak u potiljak. Na isti način ubio je i Milana, pa je na kraju prišao Slavici. Pošto je pokušala da se odbrani, prvo joj je pucao u leđa, a onda je i njoj ispalio hitac u glavu.
Policiji je trebalo više od dve godine da pronađe ubice, a hapšenjem grupe Beograđana sredinom oktobra 1995. rešen je ovaj okrutni zločin. Na optuženičkoj klupi Okružnog suda u Beogradu u maju 1996. našli su se Radovan Joksić, koji tada imao 24 godine, godinu dana mlađi Aleksandar Stanković i 49-godišnji Jeronim Žlender. Nedostajao je samo organizator zločina Aleksandar Žlender (20), Jeronimov sin.
Krvavi plan skovali su Žlender i Joksić, koji su pre zločina švercovali benzin. Kada su čuli da Salatić dobro posluje, rešili su da ga opljačkaju, verujući da će u njegovom stanu pronaći 200.000 nemačkih maraka. Plan je bio da svi svedoci budu ubijeni. U stanu Salatića nisu našli novac, pa su iz njegovog novčanika uzeli 460 maraka i 150 dolara, poskidali sav nakit sa tela i uzeli dve kožne jakne.
Radovan Joksić je izvršio trostruko ubistvo, a na suđenju je rekao da mu je Aleksandar Žlender naredio da ih likvidira, jer mrtva usta ne govore.
Posle svirepog zločina, Joksić je oprao ruke i iz frižidera uzeo kačkavalj i slaninu da prezalogaji. Ubistvo je otkriveno tek kada je jedan od zločinaca počeo da priča ko je počinio masakr u Fruškogorskoj. Drugih dokaza nije bilo.
Godine 1996. Radovan Joksić osuđen je na smrtnu kaznu, ali 2002. zbog njenog ukidanja, Joksiću je kazna preinačena na 40 godina zatvora. Prilikom odmeravanja kazne, sud je konstatovao da je osuđeni bio na ratištu, na kome je, kako je sam priznao, ubijao ljude.
Aleksandar Žlender uhapšen je u Sloveniji 2012. godine, a Srbiji nije mogao biti isporučen, jer ima slovenačko državljanstvo. Posle tri godine sud ga je oslobodio svih optužbi. Aleksandar je izjavio da on nije bio u Srbiji u vreme ubistava, već da je pobegao iz vojske i sa majkom se sklonio u Sloveniju. Međutim, 2017. presuda je poništena i počelo je novo suđenje.
Kurir/Rudar 7
Bonus video:
"PONOSAN NA ČINJENICU DA U PREMIJERU ORBANU IMAMO ISKRENOG PRIJATELJA" Predsednik Vučić se oglasio iz Budimpešte posle sastanka s mađarskim premijerom (foto)