"SAM BOG ME JE SPASAO, NIKO DRUGI - VERUJTE" Potresna ispovest žene koja je za dlaku izbegla tragediju na Železničkoj stanici u Novom Sadu

Žena (45) iz Stepanovićeva kod Novog Sada jedna je od preživelih koji su pukom srećom izbegli veliku tragediju na Železničkoj stanici Novi Sad, a ona je za Kurir opisala sve detalje kobnog dana.

- Sam Bog me je spasao. Niko drugi, verujte. Krenula sam to jutro po neke potrepštine u Novi Sad, kao što obično i radim. Došla sam na stanicu prekjuče oko 11.25 časova i sela na jednu od klupica. Delila sam je sa jednim starijim čovekom. Sedim i razmišljam da li sam kupila sir, pogledam u kesu i vidim da nisam. Ustanem, pa onda sednem, pomislim ko će se sad vraćati opet na pijacu i to zbog sira, ali opet nešto me kopka i odlučim da ipak propustim taj autobus i da odem onim kasnije - kaže naša sagovornica dok su joj oči vidljivo otekle od plakanja i nastavlja:

- Odem do pijace. Kupim domaći sir i prilazim stanici, a ono kao da sam u nekom filmu. Okrećem se oko sebe, sirene se čuju, čujem jaukanje, dozivanje, bolno zapomaganje.

Prema njenim rečima, sve što je uradila jeste da su joj ispale kese sa namirnicama koje je držala u obe ruke.

- Sve što sam videla jeste da padam. O Bože, mogla sam da poginem. Sedela sam tu ispod pre nekoliko trenutaka. Prebledela sam, znam da me je neki čovek pridržao. Pitao me je da li sam dobro, nisam mu ništa rekla, htela sam ali glas nisam mogla da pustim - kaže u jednom dahu ona opisujući njen šok nakon što je videla ruševine ispred stranice.

- Ja se ne sećam kako sam posle došla kući. Posle mi je muž pričao da se plašio da sam nastradala jer mu se nisam javljala na telefon, a rekla sam mu da čekam autobus i da dolazim. Nije znao da sam se vratila po sir. Išao je da me traži, preživeo je agoniju.

Sa knedlom u grlu kaže da je poznavala nastradale komšije Đuru Švonju (75) i tinejdžera Nemanju Komara (17).

- Žao mi je što je došlo do ovoga, ovo nije smelo da se desi. Bog ih je uzeo sebi sa razlogom, iako smo mi svi neutešni i mislimo da je ovo velika nepravda. Niko nije smeo da strada - kaže on dok briše suze sa nadutog lica.

Kako nam je rekla plače od prekjuče, ne može da se smiri.

- Trudim se da ne mislim o tragediji, ali to je jače od mene. Ne mogu, a da ne mislim i na tu decu koja su stradala. Videla sam njihove slike na vestima, trčkarale su oko klupica. Sećam se, deda je opominjao devojčicu da bude u njegovoj blizini da ne izletela na kolovoz. Brinuo je... Sve te slike su mi pred očima. Nisam spavala, plašim se da zaspim - kaže ona na kraju razgovora za Kurir.

Kurir/Branka Travica