"UBILI SU MI SINA SA 2 ČOKOLADICE U DŽEPU I LIMENKOM KOKA KOLE" Potresna ispovest Saše Panića: "Pustite me da se sada goloruki obračunamo sa njim..."

Saša Panić, otac ubijene Kristine i Milana, jedne od prvih žrtava Uroša Blažića kaže da je negativno na sve uticalo kada je sudija zabranila supruzi da priča.

- Čini mi se da sudija žuri, mi insistiramo da nam se dostavi spisak telefona Radiše i Uroša sa kim su se dopisivali i sa kim su se čuli te večeri. Mene zanima koga je Radiša pozvao da urgira da mu ne ubiju sina, sa kim je Uroš Blažić komunicirao kada je sve to radio. Hoću da vidim taj spisak! Imamo snimak gde Radiša mlatara pištolj pred unukom, a kune se da nije ništa znao o tom oružju. Vidimo sliku, on i Uroš, iza njih meta u streljani. Radiša kaže da je slika nastala kada je Uroš vežbao za vojsku. Sledeće, Uroš se slika isto mesto, isto odelo, kako je metak pogodio metu... Vidi se da je to nastalo u streljani i da lažu! Po sto puta su uhvaćeni u laži - kaže Panić.

Roditelje ubijene dece posebno boli to što Blažić ima sve pogodnosti dok je u zatvoru.

-On ima televiziju, ima teretanu... Pritvor treba da bude pritvor - hleb i voda, dva sa dva i bez ičega! Neverovatno mi je da on ima pristup medijima! Stajao sam svakog petka ispred zatvora u Smederevu, jer smo čuli da Biljana Blažić nosi hranu sinu i mužu. Mi smo štrajkovali i branili smo to, jer ni naša deca ne jedu! Naišao sam na upravnika zatvora, postavio sam mu neka pitanja, on mi je rekao idite kući, ja nju moram da pustim i pre toga i posle toga, samo kad vi niste tu. Boli me, jer se osećam da su svi na strani ubica. Kao da sam ja ubio njih, a ne oni našu decu. Mi smo podneli tužbu i protiv majke, ona je bila saučesnik! Znala je za sve to oružje! Mi slušamo snimak gde Biljana Blažić savetuje Radišu i Uroša da sakriju municiju i oružje jer će da ih prijavi komšinica, a ona ne želi da ostane bez penzije. A sve vreme tvrdi da ne zna ništa o tom oružju - kaže Panić.

Kako kaže Saša Panić, sada je sa porodicom ubijenog Dalibora Todorovića sada kao jedna porodica.

- Od tada mi smo kao jedna porodica sa porodicom ubijenog Dalibora Todorovića. Držimo se zajedno, borimo se za pravdu zajedno! Ali da kažem i ovo: ovo suđenje se svelo na - Uroš Blažić je priznao delo, ali ko je njega poslao! Ima još onih oko njega koji su učestvovali u ovome! Ni u ratu nema ovoliko poginule dece! Ubili su mi sina sa dve čokoladice u džepu i limenkom koka kole. Ubio je goloruku decu. Reko sam pustite me da se sada goloruki obračunamo i da ga živog pojedem, grkljan da mu iščupam - kaže Panić.

Panić kaže da mu mnoge stvari u nastupu Blažića smetaju, a pogotovo to što u odbrani stalno ponavljaju da su se nečeg plašili.

- Oni se sve vreme priča da su se nečeg plašili. Od čega su se plašili, ko ih je napao?! Otac se vadi kako ne zna za oružje, a mi gledamo snimak kako on nosi pištolj po kući pred unukom, dok se majka i baba smeju i kikoću. Ja sam se zgrozio da se jedan oficir školovani tako ponaša. Drugo to smeškanje podrugljivo Uroša Blažića i provokatorsko klimanje glave, straža mora da ga opomene da mora da se ponaša normalno da nas ne bi izazivao više - kaže Panić.

On je imao šest sedam prijava, a to je Radiša sve završavao preko svojih prijatelja.

- To je moglo da se spreči. Uroš Blažić je motorom udario policajca i pobegao. Četiri patrole su ga jurile, privele ga, došao je Radiša i izveo ga samo iz stanice. Neko je te predmete stavljao u fioku, nađite te ljude! On je mislio da će ga otac i sada izvući! Dete mora da odgovora, da bi ga sprečio. I on, otac i majka Biljana, koja je pištoljem pretila švalerki Radišinoj. Nije ovde samo Uroš, ovde je ceo lanac odgovornosti - ističe Saša Panić.

Kako kaže Saša Panić tuga je prerasla u bes i on se svakoga dana budi sa jednim istim osećajem, da ubica te nevino stradale dece nikada neće biti adekvatno kažnjen!

- Kada smo mi nasrnuli na njega, oni su se uplašili, jedva su izvukli živu glavu. Sada su na sigurnom i zato se tako ponašaju. Ja ne znam kako je moguće da mu sudija postavlja pitanje i obrazlaže mu da ne mora da odgovara. Neka odgovori ako hoće! A nas izvode iz sudnice! Sram vas bilo, gospođo sudija! Ako imate dece treba da se stavite u našu kožu! Ja sam na početku suđenja kada su nam predočili da će maksimalna kazna biti 20 godina, ja sam tražio da ih odmah puste! Za ovakvog zlikovca nema kazne, ja bih ga živog zakopao u zemlju. Druga kazna ne postoji! Nama samo jedna stvar prolazi kroz glavu, budimo se i ležemo sa mislima na decu, a znamo da ne možemo da osudimo adekvatno, dominantno osećanje je bes - zaključuje Panić.

Kurir.rs/Blic