Slušaj vest

Prva žrtva mafijaške likvidacije bombom u Beogradu bio je Rade Međed (32) - na današnji dan pre 30 godina.

Detonacija auto-bombe, nedaleko od zgrade Predsedništva Srbije, i dalje odjekuje podzemljem. Ta prva žrtva eksplozije bio je Rade Međed. Eksploziv pod džipom mu je aktiviran 15. novembra 1994. godine, a ovaj vlasnik nekoliko beogradskih kockarnica preminuo je 20 dana kasnije u Kliničkom centru.

Zbog nedovoljne pripremljenosti policije, a svakako i zbog manjka kadrova i tehnike u tadašnjem MUP-u, nije otkriveno ko je aktivirao eksploziv. Do danas se ne zna ko je bombaš, mada "upućeni u dešavanja u podzemlju" lutaju između razniih verzija - od toga da je reč o stručnjaku s ratišta na prostoru bivše SFRJ pa do Švajcaraca. Jednostavno, oni su pustili mašti na volju, dok policija nikada ništa nije otkrila.

Međed je bio jedan od turbo-folk bogataša kog je iznedrilo ratno vreme. Osim što je bio vlasnik nekoliko kazina u prestonici, važio je za čoveka sa odličnim vezama u finansijsko-političkom establišmentu jer je bio zet poznatog beogradskog bankara.

Pogleda sa klupe

O povezanosti sa kriminalcima govori podatak da je bio brat po majci Radovana Lagundžina Žapca, člana tada moćnog klana sa Voždovca i jednog od najboljih prijatelja Aleksandra Kneževića Kneleta. Po njemu je Međed i kazino nazvao "Frog".

Na početku Ulice kneza Miloša, tog novembarskog popodneva pre tri decenije, Međed je ušao u svoj džip. Startovao je vozilo i krenuo. Bomba je eksplodirala u blizini Pionirskog parka, zbog čega se i danas priča da je na klupi sedeo bombaš, odakle je daljinskim upravljačem aktivirao paklenu napravu.

Interesantna priča je da se eksploziv u to vreme nameštao tako da je mogao da ga aktivira i najjednostavniji daljinski upravljač za televizor. Ovo je i dokazano u nekoliko primera, kada su bombaši poginuli/povređeni dok su pravili paklenu napravu, a eksploziv su aktivirale komšije iz obližnjih stanova.

Bombaška serija

Policajci koji su prvi prišli džipu nikada neće zaboraviti zatečenu scenu. Džip je bio raznet, kao i Međed, ali je davao znake života. Prevezen je u Klinički centar, gde je preminuo 5. decembra.

Smrt Radeta Međeda bila je samo početak crne serije u Beogradu. Za auto-bombe su se koristili trotil, vitez i plastični eksploziv semteks. Do njega je bilo lako doći zbog rata u okruženju Srbije, ali je bilo teško naći onog ko bi ga stručno postavio, jer to je ulazilo u visokorizični posao.

Pojedine kriminalne grupe, godinama kasnije, specijalizovale su se za ovakve likvidacije, jer zahtevaju manju logistiku, ali i manju mogućnost da onaj ko postavlja eksploziv ostavi tragove, jer vatra posle eksplozije uništava dokaze. U prometnim gradovima ubici je lakše da neopaženo ode s mesta eksplozije.

Naivna smrt

Radovan Lagundžin Žabac je ubijen kada je imao samo 20 godina, u Ulici vojvode Stepe u Beogradu. Smrtonosne hice u njega je ispalio suparnik (osuđen na tri godine zatvora) tokom svađe 1. decembra 1990. godine.

Kurir/24 sedam/R.J.