"NE ZNAM KO JE UBIO ZORANA ĐINĐIĆA, ALI ZNAM KO SIGURNO NIJE!" Veruović o atentatu na premijera: "Postojala su najmanje dva pucača, a on to nije mogao da uradi"

Milan Veruović, nekadašnji član obezbeđenja premijera Zorana Đinđića, otvorio je dušu o seriji "Sablja" i poslednjim danima života premijera. Na osnovu svega njemu poznatog tvrdi da su "najmanje bila dva pucača", ali i otkriva zašto ima teoriju "trećeg metka".

Kako je dodao, tokom suđenja mnogi su se iznadili kada su čuli njegov intervju koji je javno dao, a u kom govori da je bilo više pucača. 

- Na nas je tog dana pucano tri puta. Svi svedoci koji su bili prisutni su izjavili isto to što i ja, i ne samo pred sudom, već i u istražnom postupku u policiji i tako dalje. Ja apsolutno verujem da su postojala najmanje dva pucača - naveo je. 

O Zvezdanu Jovanoviću

Na pitanje da li misli da je Zvezdan Jovanović ubio premijera, Veruović je rekao da nema razloga da veruje u to. Podsetimo, Zvezdan Jovanović Zveki, nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) jedan je od dvojice koji su osuđeni na 40 godina zbog ubistva premijera. Uhapšen je 13 dana nakon ubistva. 

- Ja nemam razloga da verujem da on to izvršio, taj zločin. Nema razloga, zato što, prvo, on to svoje priznanje dato u istražnom postupku nije ponovio pred sudom, gde je imao mnogo veću slobodu nego što je to bilo u Centralnom zatvoru, u vanrednoj situaciji, gde su ga ispitivali pod ko zna kojim okolostima i na kakav način. Druga stvar, on taj događaj i u tom svom iskazu nije umeo da opiše onako kako se zaista taj događaj desio. Bitne su tu okolnosti da svedoci koji su prisustvovali tog dana u zgradi u Admirala Geprata, iz koje se, po zvaničnoj verziji događaja, navodi da je Zvezdan Jovanović pucao u premijera, nisu prepoznali Zvezdana Jovanovića, niti bilo koga od druge dvojice koji su, po zvaničnoj verziji događaja, bili sa njim u toj zgradi. Tih svedoka je troje. Materijalni tragovi i dokazi koji bi mogli da dovedu u vezu Zvezdana Jovanovića sa samim licem mesta izvršenja, nisu pokazali njegovo prisustvo na tom mestu. Tako da ja, zaista, kroz postupak i kroz ovo o čemu Vam pričam, kroz ono što je izvedeno na samom tom sudu, izražavam sumnju da je on uopšte tog dana bio tu i da je izvršio taj zločin - dodaje. 

O Miloradu Ulemeku Legijom

- Između njih dvojice nije bilo nikakve saradnje, kako se to i predstavlja, kako neki još hoće da kažu da je Zoran Đinđić maltene bio bliski prijatelj i drugar sa Legijom. Zoran Đinđić je poštovao odluku Legije da 5. oktobra prihvati volju naroda i da 5. oktobra ne dozvoli da se prolije srpska krv na ulicama. I to je zaista on poštovao i cenio. Međutim, odnos između njih je bio, naravno, onakav kakav je trebalo da bude odnos između jednog premijera i jednog oficira, policijskog oficira - rekao je i dodao: 

- Taj odnos između njih se, da kažem, rasklatio ili su se razdvojili u tom trenutku kada su Zoranu Đinđiću na sto stigli papiri te njegove bele knjige, odnosno knjige koje je trebalo sadrži, po njegovom nalogu, sve kriminalne grupe u Srbiji, gde je bilo jasno da je Milorad Legija blizak prijatelj sa surčinskim klanom ili zemunskim klanom kasnije, da su oni umešani u ozbiljne kriminalne radnje, tako da je samo po sebi to moralo da dovede do tog razilaženja.

U medijima su se pola sata nakon ubistva premijera pojavile poternice za članovima zemunskog klana, Veruović kaže da je atentat dobro isplaniran i izrežiran događaj. 

- To je dokaz o tome da zapravo, ako ste vi pola sata nakon atentata znali ko je izvršio atentat, imali sve spremno i sat vremena nakon toga reagovali i tu organizovanu grupu stavili pod kontrolu policije, odnosno neke pobili, druge pohapsili i tako dalje, vi ste to onda mogli da uradite i pre toga. Međutim, tu nije postojala volja da se taj atentat spreči. Taj atentat je izvršen delom i unutra, opstrukcijom sistema u kom smo mi živeli. Znači, kamere na zgradi Vlade nije mogao da dođe da ugasi Dušan Spasojević.

O Zoranu Đinđiću

- Teško mi je kad čujem da je Zoran zaslužio smrt. Ali onda pogledam ko je te izjavio dao i ko su ljudi iza tih izjava, i zapravo, onda ih i ne prihvata. Ja bi i dalje voleo da se mi suočimo sa nekim činjenicama i da Zorana Đinđića zaista sagledamo onako kakav je on bio i šta je on radio i kako je on politiku vodio. On je bio jedan patriota demokratskog opredeljenja, koji zapravo svoj patriotizam nije zidao na mržnji prema drugima, niti je svojim patriotizmom nametao neke probleme u okruženju. Dakle, on je bio jedan realan čovek koji se realistički odnosio i prema sebi i prema politici koju vodi. U svakom slučaju za mene je bio veliki patota. Verovao je svom cilju. Podršku je imao od svoje porodice, kao i u Demokratskoj opoziciji Srbije, u DOS-u - naveo je. 

Kako je dodao, niko nakon njegove smrti nije nastavio njegovu politiku. 

- Svedoci smo toga da je ta politika, za koju su svi oni stajali, jednom okrenuta za 180 stepeni i oni su otišli u potpuno suprotnom pravcu od onog pravca u koji su verovali, dok je Zoran pokojni bio živ. Što znači da je možda i motiv njegovog stradanja bio u toj političkoj odluci i takvim političkim namerama - navodi Veruović. 

Milan Veruović je potom dodao da je premijer znao da je bezbednost bila ugrožena, o čemu je i privatno i javno govorio. 

O susretu Đinđića i Legije uoči 5. oktobra

- Taj susret je bio važan u tom smislu jer je narod je izašao na ulicu 5. oktobra. Bilo je apsolutno jasno da nećemo prihvatiti bilo kakvo nametanje izborne krađe, drugog kruga i tako dalje. Narod iz cele Srbije je bio u Beogradu, bilo je preko 100, 200 hiljada ljudi, ne znam više ni koliko je bilo. I sve je bilo jasno, samo je bila nedoumica kako će da odreaguje to blisko okruženje specijalnih jedinica koje su bile oko Miloševića. I tada je, ne znam ko, organizovao taj sastanak, ali ja sam tom sastanku prisustvovao, vozio sam premijera na taj sastanak. Zoran mi je tada rekao da je on policajac, da radi za državu, da ne radi ni za jednu vlast, ni za njegovu, ni za prethodnu, ni za ijednu buduću, da treba da se prihvati volja naroda i da nema razloga da se proliva srpska krv, da dođe do građanskog rata između ljudi na ulicama i da su oni ti koji to mogu da mogu da spreče. 

O motivu i ubicama

- Sud se nije bavio motivom, tako da ga nažalost ne znamo. Ali, mogu glasno da kažem da to nisu izvršili ovi ljudi kojima je presuđeno i koji su zvaničnom presudom nama predstavljeni kao atentatori na predsednika Vlade. I to se sada ponovno vraćam, da se ne ponavljam. To tvrdim na osnovu dokumenata u koje sam imao uvid, suđenja kome sam prisustvovao, dokaza koji su tamo izvedeni na osnovu mojih rana, njegovih rana, na osnovu ličnog svog svedočenja i tako dalje - odgovorio je Veruović.

Kurir.rs/Telegraf/ Prenela: M.S.