ŠOK SVEDOČENJE SRBINA SA RATIŠTA U UKRAJINI: Bio deo 7. brigade ruskih paravojnih jedinica, nakon čega je osuđen, za Kurir otkrio do sada nepoznate detalje

U delovima Istočne Ukrajine, Donjeck i Lugansk, od 2014. godine vode se borbe između ukrajinskih i proruskih snaga. Predsednik Rusije Vladimir Putin proglasio je u februaru 2022. godine Lugansk i Donjeck nezavisnim državama, ali one nisu dobile međunarodno priznanje i i dalje se smatraju delom Ukrajine.

Kako se kao brucoš Filozofskog fakulteta odlučio na taj korak - da ode na ratište? 

- Osnovni motiv bila je, zapravo, znatiželja. Hteo sam da saznam šta se tamo zaista dešava. Informacije koje su dolazile do nas bile su vrlo oprečne i jednostrane. Ukrajinski i zapadni mediji davali su samo jednu stranu priče, često iskrivljenu. Isto tako, ruski mediji su nudili svoju verziju, koja je takođe bila pristrasna.

- Drugi motiv bila je želja da pomognem tamošnjem stanovništvu. Video sam da se Rusima u Istočnoj Ukrajini dešava nešto vrlo slično onome što se dešavalo Srbima tokom raspada Jugoslavije. Situacija u Donbasu podsetila me je na dešavanja u Republici Srpskoj Krajini, Republici Srpskoj, na Kosovu i Metohiji - isti obrazac, isti akteri, samo s drugim imenima - tvrdi Jović.

Šta je zatekao u Donbasu kada je stigao?

- Stanovništvo Donbasa, posebno u Donjecku i Lugansku, većinski se izjašnjava kao rusko. Oni nemaju nikakve dileme oko svog identiteta - jasno su rekli da žele da budu deo Rusije. Njihova želja nije bila plod ishitrenih odluka. Naprotiv, ona je proizašla iz događaja nakon Majdana 2014. godine i reakcija na poteze nove vlasti u Kijevu, koji su bili direktno usmereni protiv ruskog stanovništva u Ukrajini - naveo je Jović. 

Kakvo je stanje bilo na terenu? Kakva je bila organizacija tih proruskih snaga?

- Posle Majdana, Ukrajina se faktički podelila na dve grupe: one koji su podržavali Majdan i novu vlast, i one koji su se protivili, okupljene u tzv. antimajdanske pokrete. Ti pokreti nisu bili ograničeni samo na Donjeck i Lugansk - antimajdanske demonstracije su bile širom jugoistoka Ukrajine, od Odese do Harkova. Međutim, nasilne mere vlasti u Kijevu brzo su ugušile te pokrete - rekao je Jović. 

- U Donjecku i Lugansku situacija je bila drugačija. Lokalna vojska i policija prešle su na stranu proruskog stanovništva, što je bilo presudno. To nisu bili "uvozni vojnici iz Rusije", već ljudi koji su već bili deo ukrajinskih oružanih snaga i policije, ali nisu hteli da se okrenu protiv svojih sugrađana. Moskva u početku nije inicirala te pokrete. Naprotiv, ruska politika u to vreme činila je sve što je mogla da smiri situaciju i da vrati Donjeck i Lugansk u ustavni okvir Ukrajine kroz sporazume Minsk 1 i Minsk 2. Međutim, Kijev nije ispunio svoje obaveze iz tih sporazuma, što je dodatno zaoštrilo situaciju - tvrdi Jović.

Da li je učestvovao u borbenim dejstvima?

- Ne, nisam. Kada sam prvi put otišao tamo, situacija na terenu nije bila intenzivna u smislu borbenih dejstava. Kasnije, kada je situacija eskalirala, moj doprinos bio je kroz novinarski rad i izveštavanje. To je bio moj način da pomognem, pišući o tome i prenoseći informacije kroz knjige i reportaže - rekao je. 

Kako bi ocenio reakciju međunarodne zajednice na događaje u Donbasu?

- Međunarodna zajednica je često ignorisala kršenje prava ruskog stanovništva u Ukrajini. Na primer, odluke nove vlasti u Kijevu da ukinu upotrebu ruskog jezika i autonomiju regiona bile su direktni povod za organizovanje proruskih snaga u Donjecku i Lugansku. Međutim, reakcija Zapada bila je pristrasna, fokusirajući se isključivo na osudu proruskih aktivnosti, a ne na uzroke sukoba.

Kako danas gleda na sve što je prošao?

- Mislim da je važno razumeti korene ovih sukoba. Dešavanja u Donbasu podsećaju na situacije kroz koje je prolazio srpski narod tokom devedesetih. Moj cilj bio je da doprinesem razumevanju te situacije i da pružim podršku ljudima koji su se našli u centru tih tragičnih događaja.

Kako je dospeo tamo? Koliko je Srba bilo tamo?

- U medijima se često provlačila informacija da je više od 2.000, pa čak i do 2.700 Srba učestvovalo u paravojnim jedinicama kao dobrovoljci - dodala je voditeljka Jelena Pejović. 

- Moramo napraviti razliku između dva perioda. Prvi period obuhvata godine od 2014. do 2015, pa sve do početka onoga što je Rusija nazvala "specijalna vojna operacija". Drugi period počinje s tom operacijom 2022. godine i traje do danas. Mnogo više Srba je, prema svim dostupnim podacima, otišlo na front od početka specijalne vojne operacije, kada je sukob eskalirao u sveopšti rat između Rusije i Ukrajine.

- Pre toga, tokom prvog perioda, ne bih da licitiram ciframa, ali prema informacijama koje su meni bile dostupne, u prvim godinama rata možda je otišlo 200 do 300 Srba. U međuvremenu, broj je i dalje bio relativno mali, ali primetan.

Da li su otišli iz istih uverenja - da se stave na raspolaganje ruskom narodu, slično kao što su se ruski dobrovoljci stavili na raspolaganje Srbima tokom sukoba u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu?

- Apsolutno. Paralele između tih situacija su veoma očigledne. Mnogi Srbi koji su otišli tada, baš kao i mnogi Rusi koji su devedesetih godina dolazili kod nas, odlučili su da ostanu, da tamo zasnuju porodice i započnu novi život.

Kako je izgledao dolazak tamo? Kako je izgledala regrutacija? Kome se obratio u Beogradu? Šta su roditelji rekli, s obzirom na to da je imao samo 19 godina?

- Moj odlazak bio je apsolutno tajan. Znao sam da bi, ukoliko bi moja namera bila otkrivena, cela stvar mogla biti osujećena. O tome su znali samo nekoliko bliskih prijatelja koji su mi pomogli u organizaciji.

- Što se tiče same regrutacije, tu postoji mnogo mistifikacija. Da budem iskren, nije postojala nikakva organizovana procedura regrutovanja. Srbima niko nije morao da objašnjava zašto su Rusi pro-srpski, a Srbi pro-ruski nastrojeni. To je, jednostavno, deo istorijske povezanosti. Pratio sam situaciju i znao sam da je jedan moj prijatelj otišao krajem 2014. godine. Kroz razgovore s njim dobio sam osnovne informacije - kome da se obratim i gde da idem kako bih mu se priključio. Krajem februara 2015. godine stigao sam u Donjecku oblast, gde sam ostao nešto više od mesec dana.

- Bilo je jednostavno. U mnogim gradovima Rusije, posebno na jugu, postojale su organizacije poput kozačkih ili veteranskih udruženja koje su pomagale dobrovoljcima. Iako Rusija nije zvanično organizovala dolazak stranih boraca, te organizacije su bile vrlo aktivne. Situacija je donekle podsećala na devedesete godine u Srbiji, kada su dobrovoljci odlazili na ratišta u Republiku Srpsku i Krajinu.

Nakon 2022. godine, kada je sukob eskalirao u sveopšti rat, odlazi ponovo, ali kao novinar. Šta se tada promenilo?

- Od 2022. godine situacija se promenila. Tada sam već bio novinar, zaposlen u "Pečatu" i dopisnik za Večernje novosti. Takođe sam povremeno sarađivao s brojnim televizijama i portalima u Srbiji. Kada je sukob eskalirao, smatrao sam da će to biti neizbežno. Sve se činilo kao zamrznuti konflikt koji nije mogao trajno da traje. Obe strane su bile nezadovoljne - Kijev je želeo potpuni povratak teritorija, dok su proruske snage u Donbasu težile ujedinjenju s Rusijom.

Kako ste kao novinar doživeli borbe u Donbasu? Posebno u Mariupolju?

- Imao sam priliku da budem deo jedne od prvih novinarskih grupa koja je ušla u Mariupolj nakon završetka borbi u junu 2022. godine. Grad je bio gotovo potpuno razoren - 80 do 90% infrastrukture bilo je uništeno. Borbe su se vodile za svaku zgradu, svaki stan, svaku ulicu. To je bio jedan od najtežih trenutaka rata.

- Danas Mariupolj izgleda potpuno drugačije. Rusija ulaže velike napore u njegovu obnovu, što podseća na rekonstrukciju Groznog nakon Čečenskih ratova. Međutim, tada je situacija bila katastrofalna. Civilno stanovništvo trpelo je ogromne gubitke, a mnogi su jedva uspeli da se evakuišu. To je bila scena razaranja i ljudske patnje koju nikada neću zaboraviti.

- Možete uzeti bilo koji grad za poređenje. Situacija uvek izgleda slično kada se borbe vode u gusto naseljenim urbanim sredinama. To je drugačije od, recimo, borbi koje su se odvijale u Zaporožju, gde je bila poznata ukrajinska kontraofanziva. Tamo su se dve vojske, moglo bi se reći, "ravnopravno" sukobljavale na otvorenim poljima, bez prepreka gradskih struktura.

Da li obnova infrastrukture u Marijupolju znači da Rusija planira da taj deo teritorije zadrži dugoročno?

- Apsolutno. Kada sam bio u Marijupolju početkom juna 2022. godine, postalo je jasno da je Rusija tu da ostane. Nije bilo naznaka da će se povući ili da će te teritorije predati u okviru bilo kakvih mirovnih inicijativa ili sporazuma. To se kasnije i potvrdilo, kada su u septembru 2022. godine četiri oblasti - uključujući Donjeck i Lugansk - postale deo Rusije, barem iz ruske perspektive. Naravno, zapadni svet i većina međunarodne zajednice to ne priznaju, ali iz ruskog ugla te teritorije sada imaju status sličan Krimu, koji je 2014. godine pripojen Ruskoj Federaciji.

Zbog odlaska na ratište i izjava, bio je predmet sudskog postupka u Srbiji. Šta je konkretno stavljeno na teret?

- Optužen sam na osnovu odredbe Krivičnog zakonika Srbije, koja zabranjuje učešće u ratnim sukobima u stranim državama. Ta odredba je uvedena 2014. godine, prema informacijama koje imam, prvenstveno zbog rata u Ukrajini. Prijatelji pravnici su mi objasnili da formulacija zakona nije bila naročito precizna, ali je njegova svrha bila jasna - da se odvrate građani Srbije od učešća na stranim ratištima.

- Često se pravdalo da je zakon uveden kako bi se sprečilo odlazak građana na Bliski istok, u Siriju, ali je očigledno da je donesen s fokusom na Ukrajinu, jer je rat u Siriji već trajao nekoliko godina.

- Bio sam svestan posledica. Otišao sam u februaru 2015. godine, nekoliko meseci nakon što je zakon stupio na snagu. Svestan sam bio svih potencijalnih posledica. Po povratku, cela naša grupa je osuđena, dobili smo unikatnekazne. Te kazne su bile, mogu reći, korektne, uzimajući u obzir prirodu dela i okolnosti. Ja sam svoju kaznu odradio i podneo zahtev za brisanje iz dosijea, što je i učinjeno. Što se mene tiče, ta priča je završena.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs