DOBRO OBRATITE PAŽNJU, DŽEPAROŠI U AKCIJI! Više ne ordiniraju po autobusima, ovo su im sada OMILJENA "LOVIŠTA" I GLAVNE METE! Najveći plen pao na Novom Beogradu

Tokom prošle, 2023. godine, u Beogradu je prijavljeno 1.639 džepnih krađa, odnosno 4,5 svakog dana.

- Džeparoši rade u svako doba dana i godišnje doba, ali naročito su "vredni" pred novogodišnje ili božićne praznike, kad vide da ljudi mnogo kupuju, odnosno znaju da tada, uglavnom, ima više novca. Po kazivanju našeg sagovornika, džeparenje je specifično krivično delo i karakteristično je za urbane, odnosno gradske sredine, kao što je Beograd.

- Najviše džepnih krađa zabeleženo je u centralnim gradskim opštinama, kao što su Stari grad, Savski venac, Vračar, Palilula, Voždovac, Zvezdara, Novi Beograd, dok ih je u prigradskim opštinama manje - kaže Mitrović. - Građani su na meti džeparoša najčešće baš u najprometnijim ulicama, kao što su glavna pešačka zona u Ulici kneza Mihaila i u parku Kalemegdan. Naročito su im interesantni strani turisti, kojih upravo ima na ovim mestima, te se nadaju da će od njih uzeti više para.

Svojevremeno je, navodi dalje Mitrović, beleženo mnogo krađa u gradskom prevozu. Kako sad gotovo svako vozilo poseduje video-nadzor, policija može da ih identifikuje i uhapsi. Tako se i džeparoši prilagođavaju, pa sad više kradu na stajalištima, nego u samom gradskom prevozu:

- Džepne krađe najviše se događaju u trenutku kada građani ulaze u prevoz. U sekundi izvuku iz tašne, džepa, a u poslednje vreme, najviše iz rančeva, novčanik ili mobilni telefon, a da i ne primetite. Uđete, vozite se i tek u ko zna kom trenutku primetite da ste odžepareni, ali kasno. Džeparoš je sa ukradenim stvarima odavno otišao sa stajališta.

Pešaci su, prema rečima Mitrovića, meta, naročito dok čekaju zeleno svetlo. Džeparoši znaju da su u tom trenutku ljudi koncentrisani na semafor pažnja im je slabija i eto pravog trenutka za krađu, naročito onih sa slušalicama na ušima.

On apeluje na građane da ne nose PIN kodove pored platnih kartica, jer to u poslednje vreme najviše kradu. Sada većina građana ima više para na kartici, nego kod sebe, u kešu:

- Na taj način, gotovo otvoreno, džeparošima ostavljamo podatke. Ukradu karticu, otrče do najbližeg automata i za sekund, podignu sav novac sa nje. Tad je šteta mnogo veća, kao uostalom i kad ukradu novčanik s namerom da iz njega uzmu keš, ali tada uzmu i dokumenta, što građanima stvara dodatni problem.

Prema iskustvu Mitrovića, džeparoši nisu nasilni.

- Policija ne može da ih skloni sa ulice, to mogu samo pravosudni organi - kaže Mitrović. - No, sudski procesi protiv njih dugo traju - i po pet godina, što ih ohrabruje da nastave da se bave time. Za džepnu krađu Krivični zakon predviđa novčanu kaznu ili do tri godine zatvora. Ukoliko je na ulici ukradena veća količina novca, to se kvalifikuje kao teška krađa i kazna je stroža.

Mnogi od džeparoša, koji budu uhvaćeni "na delu" i posle niza krivičnih prijava koje su podnete protiv njih, završe u zatvoru. Tako je jedna od žena sa više od 50 prijava još na robiji, izdržava kaznu od čak 13 godina zatvora.

Najveći plen 44.000 evra

Najveći plen džeparoši su uzeli u Novom Beogradu - 44.000 evra od građanina na ulici. Pre ovog slučaja, odžeparen je na stajalištu za prevoz u Nemanjinoj čovek koji je ostao bez 30.000 evra, a takođe i u Bulevaru, gde je građanin ušao u prevoz i vozeći se samo jednu tramvajsku stanicu, ostao lakši za 20.000 evra.

Prema Mitrovićevom iskustvu, u Beogradu kradu i stari i mladi, žene (najviše Bugarke) i muškarci (Rumuni i naši):

- Najviše domaćih džeparoša ima među stanovnicima nehigijenskih naselja, narkomana, čak i dece mlađe od 14 godina koja ne podležu krivičnoj odgovornosti. Dobro su uigrani, vrlo talentovani i iškolovani za taj "zanat". Uglavnom idu u paru ili više njih da bi, dok jedan džepari, drugi pazili na okolinu i pravili takozvani zid, preuzimali robu i odlazili neprimećeno.

(Kurir.rs/Novosti/Preneo: Đ. M.)