"UČESTVOVAO SAM U SMENI JOVICE STANIŠIĆA!" Bivši član JSO otkriva do sada neispričane detalje: Ušli smo u zgradu RDB sa fantomkama i automatskim puškama

U Srbiji danas ne postoji jasan i konačan spisak svih paravojnih skupina koje su formirane na njenoj teritoriji, a koje su delovale na ratištima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, kao i na Kosovu i Metohiji. Jedinica za specijalne operacije (JSO), poznata i kao "Crvene beretke," važila je, sve do atentata na premijera Zorana Đinđića, za jednu od najsposobnijih borbenih formacija s kojom je tadašnja Jugoslavija raspolagala. Pre dve godine u ovoj emisiji, Dragan Vasiljković, poznat pod nadimkom Kapetan Dragan, govorio je o nastanku jedinice koja se vezuje za rat u Hrvatskoj i Republici Srpskoj Krajini.

Od teritorijalne odbrane sopstvenog sela, preko kampa Kapetana Dragana, posebnih jedinica milicije u Krajini, zatim jedinice za antiteroristička dejstva resora Državne bezbednosti, do JSO, gde je kao rukovodilac SNG (specijalne namenske grupe) proveo ceo mandat Radomira Markovića i delom Gorana Petrovića u kabinetu načelnika RDB. Nakon atentata na premijera i gašenje jedinice 2003 prelazi u Žandarmeriju, pa u Protivteroristicku jedinicu. Večerašnji gost emisije "Crna hronika" i voditeljke Jelene Pejović bio je Milorad Munikravić, bivši član Jedinice za specijalne operacije.

Kakav je bio vaš početak u Crvenim beretkama?

- Proveo sam 18 godina u uniformi, a u početku smo nosili civilnu odeću jer nismo imali opremu. Godina 1991. zatekla je srpski narod potpuno nespremnim. Hrvati su brzo i efikasno formirali svoje jedinice iz redova INA i ustaških terorista, nazvane Zbor narodne garde. Mi smo te godine podigli ustanak, zaštitili svoje domove i spasili mnoge živote.

Resor državne bezbednosti prepoznaje ovu odbranu i na teren šalje Frenkija Simatovića i Kapetana Dragana. Kako su vas oni, da tako kažemo, 'organizovali'?"

- Oni su zaista prepoznali potencijal naše teritorijalne odbrane, koja je inicijalno bila sastavljena od komšija, bivših policajaca i saboraca. Frenki Simatović i Kapetan Dragan su uneli red i organizaciju. Ipak, često se preuveličava uloga Srpske službe u Krajini. Njihovo prisustvo bilo je značajno, ali ne u meri u kojoj se to danas često prikazuje. Njihova glavna uloga bila je korektivna - da uvedu etiku i disciplinu. Kapetan Dragan je, recimo, prvo promenio naš vizuelni identitet, doneo uniforme, i počeo da podučava borbenu taktiku i etiku.

Pre dve godine Kapetan Dragan je u ovoj emisiji svedočio da je od svih Knindži koje je obučavao izabrao 60 najsposobnijih boraca. 

- Mi ratne veterane delimo na one koji su se odazvali bez poziva i one koji su po zakonu bili pozvani. Da nije bilo ovih prvih, srpski narod bi 1991. doživeo tragediju sličnu onoj iz 1941. godine. Ja sam počeo kao deo teritorijalne odbrane svog sela Meminska. Dana 12. septembra te godine imali smo sukob s Prvom gardijskom brigadom. Naneli smo im težak poraz i zarobili preko 400 pripadnika. To smatram svojim najvećim ratnim uspehom i jednom od ključnih bitaka tokom secesionističkih, odnosno građanskih ratova. Posle toga, priključio sam se miliciji Krajine i njenim posebnim jedinicama. Tu imamo sukob 4. februara 1993. godine u Kašićima. To je bila jedna od najžešćih bitaka. Sa naše strane učestvovali su milicija Krajine iz Okučana i Banije, kao i Arkanovi Tigrovi i Vukovi sa Vučijaka. Protiv nas je bila Četvrta gardijska brigada Hrvatske vojske. Nakon te bitke prešao sam u bataljon Vojske Krajine na Baniji. Moj zadatak bio je da uvedem nove ljude u područje i obučim ih. U tom periodu sam se susreo s Kapetanom Draganom u 107. nastavnom centru Alfa. Tada sam postao deo specijalnih jedinica milicije Krajine.

Šta se dešava 1996. godine, kada formalno dolazite u Kulu? Javnost je taj trenutak percipirala kroz video snimke na kojima su prisutni Slobodan Milošević i Jovica Stanišić. Šta je značila ta godina za vas?

- Dislocirani smo u istočni deo Krajine, u Vukovar i odatle smo civile zbrinuli, Krajina nikada ne bi bila okupirana da su civili evakuisani dan ranije. Dakle, u avgustu 1995. godine cilj su bili civili, a postoje transkripti koji svedoče tome. Ustaše, mudžahedini, odnosno NATO pakt, kada su videli da ne mogu u borbenim okršajima sa nama izdejstvovati okupaciju i etničko čišćenje, pribegli su napadu na decu, žene i starce. Klasična primena metoda i taktike terorizma. Dakle, '95. u avgustu mi smo morali da izvršimo evakuaciju nemoćnih jer su vršili odmazdu na njih u cilju obustave oružanog otpora. Mi smo u toku "Oluje" štitili kolone, ne samo naše jedinice, već i drugi naoružani muškarci ili bi svoju ženu i decu izvlačili - rekao je Munikravić, pa je spomenuo i napad bez objave rata:

- Oni su napali bez objave rata. Ovde je bila obmana, išli su na to da civili ostanu tu, bez objave su nas napali, iznenada i cilj su im bile pomenute tri kategorije. Doduše, to je tema o kojoj bi trebalo posebno pričati, a pogotovo mlađoj populaciji jer vlada lažni narativ o tome kako smo mi pobegli. Jedini odgovor na terorizam je povlačenje civila, evakuacija nemoćnih, kada su civili taoci, nema oružanog otpora.

Dolazimo do 1998. godine kada Milorad Ulemek Legija postaje vaš komandant. Šta je radio pre toga?

- Legija je, kao što znate, bio pripadnik Legije stranaca. Po povratku u Srbiju 1992. godine, pridružio se Arkanovim Tigrovima. Pre toga je bio u vojnoj policiji u Vukovaru. U to vreme je postojala svojevrsna konkurencija između vojske i službi bezbednosti. Da pojednostavimo - vojska je imala pet oficira i jednog vojnika, dok su službe privlačile hiljade dobrovoljaca. Legija je 1996. i 1997. bio jedan od kandidata za komandanta jedinice. Mi, koji smo dolazili iz Krajine, želeli smo da komandant bude Nikola Simić, izuzetan čovek i naš junak iz Krajine. Međutim, Željko Ražnatović Arkan i njegov krug bili su dominantni u tom periodu i izgurali su Legiju i on je postaje komandant - rekao je Munikravić i dodao: 

- Legija postaje komandant 1998. godine, u uvodu u intenzivna ratna dejstva na Kosovu i Metohiji. Naša jedinica je delovala na više pozicija - Kraljevo, Raška, Istok, Peć, Dečani. Izvodili smo antiterorističke operacije, među kojima su najpoznatije one u Donjem Prekazu i drugim mestima. Tada se pokazalo da je jedinica najbolji ratni proizvod Srbije - mala, pokretljiva, efikasna, a pri tome je relativno malo koštala državu.

Spomenuli ste Donji Prekaz i mart 1998. godine, kada je u operaciji ubijeno 54 člana porodice Adama Jašarija. Kako ocenjujete tu akciju?

- Lično nisam bio u Donjem Prekazu, ali moji kolege jesu. U toj akciji su učestvovale i specijalne policijske jedinice, uključujući PJP i Goran Radosavljević-Guri. Bila je to uspešna akcija u kojoj je neutralisan terorista koji je predstavljao opasnost ne samo za okolinu, već i za svoju porodicu, koju je žrtvovao. To je karakteristika terorista - ne prezaju ni od čega.

Kakvi su vaši zadaci bili tokom 1998. i 1999. godine?

- Tokom tog perioda bio sam angažovan na posebnim zadacima. Jedan od njih bio je oslobađanje Dejvida Rota, novinara "Christian Science Monitora", koji je bio zatočen na Majevici u Republici Srpskoj. Načelnik RDB-a, Jovica Stanišić, želeo je da se situacija reši mirno. Takođe, bio sam deo obaveštajnih operacija u Republici Srpskoj, ali da ne gubimo vreme na to. Godine 1998., tokom smene Jovice Stanišića i postavljenja Radomira Markovića za načelnika RDB-a, moja grupa je bila angažovana u, kako bih rekao, unutrašnjem puču. Ušli smo u zgradu Resora državne bezbednosti sa fantomkama i automatskim puškama. Naš zadatak bio je da patroliramo i demonstriramo silu kako bismo sprečili potencijalnu pobunu službenika lojalnih Stanišiću.Nismo odmah znali šta radimo, ali smo dobili jasne instrukcije - hodati hodnicima, vraćati ljude u kancelarije i osigurati mirnu primopredaju - rekao je Munikravić i dodao:

- U službi su uvek postojali žestoki okršaji, ali tada je sve prošlo mirno. Danima smo patrolirali hodnicima. Moram naglasiti da mnogi prepisuju sve što se desilo službi i jedinici, ali želim da humanizujem priču - nisu sve naše akcije bile agresivne ili nepromišljene. Imali smo jasne ciljeve i radili u interesu države.

Pomenuli ste smenu Jovice Stanišića i Radeta Markovića, što je bio ključni trenutak u tom periodu. Vi ste tada bili rukovodilac Specijalne grupe. Možete li objasniti ulogu te grupe?

- Da, bio sam rukovodilac Specijalne namenske grupe. Ne volim koristiti termin "šef" jer to implicira nešto drugačije. Kodno ime naše grupe bilo je "Beton". Nisam to ranije spominjao jer bi moglo izazvati pogrešne asocijacije kod vas ili gledalaca, poput toga da smo bili uključeni u prljave poslove, poput političkih likvidacija. Međutim, to nije tačno. Naša grupa nije bila angažovana na takvim zadacima. Naprotiv, tokom mandata Radeta Markovića trudili smo se da zadržimo situaciju pod kontrolom i da ne dopustimo eskalaciju nasilja.

Tokom mandata Radeta Markovića dogodila su se politički motivisana ubistva, poput ubistva Ivana Stambolića, novinara Slavka Ćuruvije i pokušaj atentata na Vuka Draškovića u kome je poginulo četvoro ljudi. Kako to objašnjavate?

- To su bili turbulentni i opasni periodi. U tom vremenu društvo je bilo duboko podeljeno, a ti sukobi su se reflektovali i na službu. Kada govorimo o ubistvima i atentatima, ne mogu da komentarišem konkretne slučajeve jer nisam bio uključen u te operacije, niti je moja grupa imala veze s time. Istina je da su u tom periodu stradale i moje kolege, poput Momira Gavrilovića i Zorana Ristovića, što pokazuje koliko je situacija bila složena.

Spomenuli ste unutrašnje sukobe u službi. Da li su postojale paralelne grupe unutar jedinice koje su delovale bez vašeg znanja?

- Specijalne jedinice svuda u svetu funkcionišu po segmentima. Svaka grupa radi svoj zadatak i često nije upoznata sa širim kontekstom. Na primer, kada smo 1998. ušli u zgradu Resora državne bezbednosti sa fantomkama, nismo znali šta tačno radimo. Tek nakon nekoliko dana shvatili smo da je to bila smena između Jovice Stanišića i Radomira Markovića. Naređenje za tu akciju izdao je tadašnji komandant Milan Radonjić.

Šta se dogodilo 5. oktobra 2000. godine? Kakva je bila uloga vaše jedinice u tim događajima?

- Smatram da je jedan od najvećih uspeha naše jedinice bilo sprečavanje građanskog rata tog dana. Tenzije su bile izuzetno visoke, a mnoge naoružane grupe bile su spremne za akciju. Komandant Milorad Ulemek Legija dan pre događaja sastao se sa vođama opozicije i jasno stavio do znanja da oružani sukobi moraju biti izbegnuti. Poručio je: "Radite šta želite u politici, ali ne napadajte vojsku i policiju. Ipak, postoje informacije da su paramilicije i naoružane grupe bile spremne za sukobe. Na primer, Otpor je imao svoje naoružano krilo, Mlađan Dinkić je predvodio grupu koja je upadala u finansijske institucije, a bilo je i drugih grupa koje su napadale RTS, Narodnu banku i Carinu. Naša jedinica je bila spremna da interveniše ako bi neka od tih grupa upotrebila smrtonosnu silu. Upravo ta spremnost naše jedinice sprečila je eskalaciju sukoba u Beogradu i potencijalni scenario građanskog rata. Služba je imala informacije o svim naoružanim grupama i njihovim planovima. Naša prisutnost i spremnost da reagujemo bile su ključne u odvraćanju sukoba. Upravo zbog toga Beograd nije postao "drugi Bejrut," gde bi oružani sukobi izmakli kontroli.

Pomenuli ste trenutke pre 5. oktobra kada su se donosile ključne odluke. Možete li nam reći šta se tada dešavalo?

- Ja nisam bio deo odlučivanja ili "vaganja" sa komandantom Ulemekom. On je bio u direktnom kontaktu sa Slobodanom Miloševićem, Radetom Markovićem i ostalim nadređenima. Naš zadatak bio je da reagujemo prema datim nalozima. Dobijamo informaciju da su policajci u Saveznoj skupštini zaklani. Na osnovu te lažne informacije, jedinica je odmah reagovala, jer se očekivala hitna intervencija. Međutim, ubrzo smo utvrdili da su informacije netačne. To nas je razljutilo jer smo shvatili da smo upotrebljeni na osnovu obmane. Počela je sumnja u to da nas neko pokušava uvlačiti u scenarijo građanskog rata. Kada smo potvrdili da nema zaklanih policajaca, smatrali smo svoj zadatak završenim. Vratili smo se u našu bazu na Institutu bezbednosti, koja je tada bila naša komandna lokacija. Tokom povlačenja, imali smo ranjene, ali, srećom, niko od naših pripadnika nije stradao. Situacija je bila napeta, ali smo uspeli da izbegnemo veće sukobe.

Šta se dogodilo sa jedinicom nakon 5. oktobra i pada vlasti?

- Nakon 5. oktobra, situacija se stabilizovala. Već 6. oktobra shvatili smo da rizik od građanskog rata više nije prisutan. Međutim, tenzije su i dalje bile visoke. Naša baza na Institutu bezbednosti bila je okružena pripadnicima vojske, uključujući naoružane regrute i prage sa uperenim cevima. Pojavile su se glasine da planiramo napad na Generalštab, što nije bilo tačno. Komandant Ulemek je otišao kod generala Pavkovića da razjasni situaciju. Atmosfera je bila zategnuta, ali se situacija brzo smirila. Mladi vojnici su nam čak govorili da ne smeju da nas gledaju u oči jer im je rečeno da ih možemo "hipnotisati". Bilo je to vreme puno nepoverenja i tenzija, ali srećom, sve se završilo bez većih incidenata.

U kom trenutku je Legija smenjen, a šta se dešavalo sa jedinicom do 2001. godine?

- Milorad Ulemek je smenjen nakon incidenta u klubu "Stupica". Što se tiče 2001. godine, jedinica je tada bila zloupotrebljena. Dobili smo zadatak da u Obrenovcu uhapsimo opasne kriminalce. Kada smo stigli na pijacu, ustanovilo se da se radi o dvojici ratnih veterana koji su prodavali paprike. Kasnije smo videli da su oni istog dana isporučeni u Hag. Smatrali smo da je to bilo nelegalno i neprihvatljivo. Naša jedinica je bila zloupotrebljena. Organizovali smo protest kao odgovor na ovu zloupotrebu, što su neki kasnije pokušali da predstave kao deo šire zavere. Međutim, naš protest bio je upozorenje - da se jedinica ne koristi na pogrešan način.

Protest je uključivao izlazak na autoput sa hamerima. Možete li objasniti okolnosti?

- Da, izašli smo sa 70 pripadnika i 20 hamera. To nije bila primena sile, već pasivan gest upozorenja. Nismo želeli da hapsimo naše kolege, ratne veterane, niti da budemo deo nečega što bi narušilo našu reputaciju. Mi nismo hteli da nas na takav način neko zloupotrebljava, ko god to bio. 

Ko vam je izdao naređenje za protest?

- Komandant Duško Maričić je doneo odluku da obustavimo sve aktivnosti dok se ne razjasni zloupotreba jedinice. Goran Petrović, tadašnji načelnik BIA, bio je na godišnjem odmoru, dok je njegov zamenik, Mijatović, pokušavao da upravlja krizom. Došao je i rekao nam je "vidite ove zgrade, šta ako otvore vatru sa tih prozora". On je došao nama da preti i dolio je ulje na vatru. 

Da li je premijer Zoran Đinđić bio uključen u rešavanje krize?

- Da, Zoran Đinđić je pokazao kako se upravlja kriznim situacijama. Došao je u našu bazu i razgovarao sa nama. Razumeo je naše zahteve i rešio situaciju na miran način. Na kraju, naš protest je doveo do smene tadašnjeg rukovodstva bezbednosnih službi.

Nakon tih događaja, javnost je počela da povezuje jedinicu sa kriminalom, drogom i političkim ubistvima. Kako komentarišete te optužbe?

- To je bio klasičan medijski linč i pokušaj satanizacije jedinice. Sve što nije moglo da se objasni pripisivano je službi ili jedinici. Naša jedinica je bila besprekorna - postojali su strogi standardi, a svi koji su odstupali od tih standarda bili su kažnjavani. Znali smo za određene pojedince, ali takvi su brzo odstranjivani iz jedinice. Naša misija je uvek bila fokusirana na profesionalizam i zakonitost.

Nakon atentata na premijera Zorana Đinđića, ispostavilo se da je pripadnik vaše jedinice, Zvezdan Jovanović, priznao ubistvo. Kako to komentarišete?

- Da, Zvezdan Jovanović je priznao ubistvo, ali postoje mnogi detalji koji ukazuju na to da zvanična verzija priče nije potpuna. Na primer, svedoci poput Milana Veruovića i doktora Miljka Ristića osporili su ključne aspekte istrage. Naša jedinica želi samo jedno - istinu. Ne možemo reći da verujemo ili ne verujemo. Želimo da se sazna istina o svemu što se dogodilo.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

Pogledajte kako su eksperti oborili tvrdnje: