31 GODINA OD MONSTRUOZNOG ZLOČINA NA NOVOM BEOGRADU: Ubio ženu, dete i psa zbog lažne dojave! Kada je uhapšen rekao je OVO - inspektorima se sledila krv

Na današnji dan pre 31 godine dogodio se jedan od najmonstruoznijih zločina koji Beograd pamti.

Židići su likvidirani zbog glasina i bujne mašte. Naime, Davor se jednog dana u vreme hiperinflacije u školi pojavio u novim patikama i počela je priča da je njegov otac privatni zubar. Od privatnog zubara "narastao je" do vlasnika lanca ordinacija. Na kraju je priča došla dotle da porodica ima sef u zidu u kome je pola miliona maraka. Kada je ta fantazija došla do ušiju Ilije Vujića Bumbara i Darka Lončarevića Lončeta, sudbina Vere i Davora Židića bila je zapečaćena.

Na vrata je prvo pokucao Lončarević i rekao da donosi knjige sa fakulteta za muža koji u tom trenutku nije bio tu, i pošto je žena otvorila vrata, gurnuo ju je i počeo je da udara pesnicama po glavi, a onda je pozvao Iliju Vujića da mu pomogne da je savlada. Vujić je prislonio pištolj sa prigušivačem u leđa Vere, ispalio hitac i naneo joj teške povrede a zatim, primetivši sina, koji je u tom trenutku imao 13 godina, ispalio na njega jedan hitac u glavu, usled čega je nastupila trenutna smrt, navodi se u sudskim spisima.

Zatim je Vujić tada teško povređenu, sada pokojnu Veru Židić, odvukao u najudaljeniju sobu, kako bi je iznudio da kaže gde se nalazi sef sa devizama i u tom cilju je dva puta udario drškom od pištolja po glavi, pretio joj da će joj ubiti dete, koje je već bilo mrtvo, i naneo joj povrede od kojih je trpela bolove jakog intenziteta i strah, a kada je pas počeo da laje i ugrizao ga za ruku, i psa je ubio ispalivši na njega nekoliko hitaca iz blizine.

Pošto Vera nije htela da kaže gde se nalazi sef i pošto su se dogovorili da ne ostavljaju za sobom žive svedoke, u nesrećnu ženu, koja je još bila u svesnom stanju, ispalio je, u klečećem položaju, jedan metak u potiljačni deo vrata, pa je ona izdahnula. Posle premetačine stana u kome nisu našli novac, napustili su lice mesta. Beogradska policija je dala sve od sebe da pronađu surovog ubicu iz Pohorske ulice, ali bez uspeha. Čak u nudili i "oprost dela" kriminalcima ukoliko im daju validne informacije.

Onda je do jednog inspektora došla informacija da se neki tip u bilijar klubu u Zemunu hvali kako je ubio ženu i dete iz Pohorske. Vujić je uhapšen, a jedan od ključnih dokaza bila je kap krvi koju je policija pronašla a koja nije pripadala žrtvama. To je bila krv ubice, Ilije Vujića, koga je pas ugrizao za ruku. Tada nije bilo DNK, ali se slagala krvna grupa. Ovaj zločin se pominje i u kultnom filmu "Vidimo se u čitulji" kada se na snimku vidi tadašnji inspektor beogradske policije Ljuba Milanović, prilično šokiran monstruoznom izjavom ubice Vujića.

"Kada smo ga pitali zašto je ubio dete, jedan od ubica je rekao: 'Ko ga je**, on je trebalo da bude u školi'. Mislim da nekoliko minuta nikom od nas inspektora nije moglo da dođe do svesti šta je on izgovorio", ispričao je u filmu tadašnji inspektor gradskog SUP-a za krvne i seksualne delikte Ljuba Milanović.

Ilija Vujić Bumbar prvobitno je bio osuđen na smrt, ali je ukazom tadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića posle tri godine pomilovan, pošto je u međuvremenu smrtna kazna ukinuta. Ovaj svirepi ubica je svojevremeno pričao za Kurir i tada je rekao da se kaje što je ubio ženu i dete.

"Žao mi je što sam ih ubio. Ali ne mogu ništa sada da promenim. Nisam imao nameru da ih ubijem, ali je tako ispalo. O delu neću ništa da pričam, jer se o tome piše desetinama godina i sve je rečeno", rekao je Vujić za "Kurir".

Na primedbu da normalni ljudi ne ubijaju, pogotovo ne ubijaju decu, Vujić je odgovorio: "Pa dobro, nije normalno. Zato sam i dobio smrtnu kaznu, da je normalno, ne bih dobio. Nije normalno da se ubijaju deca, a ja sam to dete ubio slučajno. Nisam ga video."

Povremeno su ga posećivali majka i mlađi brat, koji nije kriminalac, dok mu je drugi brat takođe bio u zatvoru, ali u Nišu.

"Drugova i prijatelja više nemam. Kad padneš, svi te zaborave".

Bumbar je tada rekao da ne razmišlja mnogo o izlasku iz zatvora:

"Da izađem?! Hoću! Za još mnogo godina" rekao je potpuno mirno uz blagi osmeh.

"Imaću 65 godina. Šta ću da radim? Ništa. Penzioner, pa ja sam već penzioner. Vojni invalid, jer sam ratovao u Istočnoj Slavoniji kao dobrovoljac pri vojsci. Hag me ne traži, a bolje bi bilo da me traže", dodao je uz uzdah Vujić.

Kurir.rs/Mondo/R.J.