"MI SE NE MIRIMO SA TIM I NEĆEMO PRIHVATITI TU KAZNU" 19 meseci od masakra koji je počinio Blažić: Meštani sve manje pitaju, a roditelji ubijenih manje govore!
Muče ih mnoga pitanja na koje oni i danas, pri kraju suđenja, nisu dobili odgovore.
Masakr u selima Malo Orašje i Dubona, a koji je počinio Uroš Blažić 4. maja prošle godine pucajući iz automatske puške i pištolja na više lokacija, danas dobija epilog.
U trenutku kada je počinio ovaj zločin, Blažić nije imao navršenu 21 godinu života, pa mu se sudi kao mlađem punoletniku, što znači da on ne može da dobije punu zatvorsku kaznu, već je za njega maksimalna 20 godina. Prošlo je 19 meseci od ovog zločina, a u selima Malo Orašje i Dubona među meštanima i danas muk i tišina.
Tog 5. maja, crkvena zvona odjekivala su u mestima gde je počinio zločine. Na mestima gde su se najčešće okupljali mladi, gde se čuo smeh i šala, danas vazduh paraju tišina, tuga i bol. Neobjašnjiva i kolektivna tišina vlada u ovim mestima i danas, nakon godinu i po dana. Na mestu zločina spomen parkovi, na kapijama umrlice, u kući slike, a u očima porodica ogromna tuga. Ovako počinje priča o ubijenom Daliboru Tudoroviću.
- Žena je rekla neko puca, ja kažem neko se veseli, sigurno se neko ženio ili udao ili dobio dete. Međutim, još jedan pucaj za njima se čuo, poziv sa telefona, nisam se ja odazvao na telefon. Posle toga, komšinica zove, telefon mi zvoni, "Dođi brzo u dvorište školsko, tamo je ranjenih dosta". Seo sam u kamiončić, otišao sam dole do školskog dvorišta, žena je trčala. Prvo je ležao Milan, do njega je ležala Kristina. Mog sina nije bilo. Otišao sam iza škole da ga tražim, da vidim da nije slučajno počeo da beži, da nije pucao neko za njim, pa dole negde ranjen - govorio je Milosav Todorović, otac ubijenog Dalibora Todorovića.
Takođe je istakao:
- Dok sam obišao oko škole, žena je stigla i rekla, "Evo ga, ovde je pao između klupe i stočića", tako da ga ja tu u mraku nisam video. Krajnji ishod biće nagrada za njih. Ja ne vidim da za 9 ubijenih i 12 ranjenih, izranjavanih, masakriranih, dobije neko 20 godina, znači ni godinu dana po jednom detetu. To je stvarno van pameti, ali dobro, zakon je takav.
Porodica Mopanić i Todorović. Teško je da pričaju o svojoj deci u krvavoj noći, a meštani sve manje pitaju. Čini se kao da je već sve rečeno. Ćute, pale sveće i svakodnevno odlaze na groblja. Teško im pada tišina onima koji su dužni da im daju odgovore. Muče ih mnoga pitanja na koje oni i danas, pri kraju suđenja, nisu dobili odgovore. Za Kurir televiziju govorio je i Saša Panić, otac ubijenih Milana i Kristine Panić.
- Svi misle da kad prođe vreme bude lakše, ali sve teže je, sve veće je nedostajanje. Sve teže u duši oca, roditelja. Sedite u sudnici, gledate dva monstruma koji su vam ubili decu na pet metara od njih, a ne možete im ništa, ne možete da im priđete. Ne može niko da shvati taj osećaj dok ne doživi tako nešto - rekao je on, te dodao:
- Mi se ne mirimo sa tim i nećemo da prihvatimo tu kaznu. Oni su nam se smejali u lice, kao da smo mi plakali i pričali šta je radio našoj deci, da bi na zadnjem suđenju ovaj zlikovac Uroš rekao da nikome ništa nije skrivio, da je bez razloga, da je u njemu našao krivca, da je on u stvari krivac svega toga. S tim je pogazio sve ovo, kao i suđenje gde je pričao drugačije u odnosu na to zadnje i onda smo videli da je dobio instrukcije od advokata šta da kaže da bi ublažio malo kaznu ili već šta.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova