Među maloletnim delinkventima u Srbiji u poslednjih nekoliko godina ima sve više onih koji su počinili teška krivična dela, a najčešće idu u pljačke,dok uvlačenje maloletnika u poslove sa drogom predstavlja novi trend

BEOGRAD - Maloletnička delinkvencija je sve češća, deca su sve brutalnija, kaže Vesna Božović Milošević, predsednik Odeljenja za maloletnike Višeg suda u Beogradu, dok danima mediji izveštavaju o brutalnosti maloletnika koji su na ulicama tukli ljude i gazili ih automobilom u Subotici, dok su njihovi vršnjaci pljačkali po Novom Sadu ili bili akteri monstruoznog ubistva starca.

Među maloletnim delinkventima u Srbiji u poslednjih nekoliko godina ima sve više onih koji su počinili teška krivična dela, a najčešće idu u pljačke. Teške krađe stanova, banaka i menjačnica naoružane grupe maloletnika sa fantomkama i rukavicama organizuju kao na filmovima, ističe Vesna Božović Milošević.

- Najčešće čine razbojništva, a njihov motiv je pretežno laka zarada. Događa se da za noć opljačkaju i po tri benzinske pumpe. Najviše ima onih iz siromašnih slojeva društva, ali je nezahvalno generalizovati iz kakvih porodica potiču, budući da nema pravila, navodi sudija Vesna Božović Milošević.

U Krivično-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu nalazi se 26 zatvorenika osuđenih na kaznu maloletničkog zatvora. Od toga, njih 21 služi je zbog ubistva, među kojima čak 13 predstavlja izvršioce nekog od oblika teškog ubistva.

- Uglavnom su to ubice oca ili majke, a neretko maloletnici ubijaju i zbog sukoba oko droge. Ovakva struktura zatvorenika ne čudi jer se kazna maloletničkog zatvora izriče samo onda kada zbog težine krivičnog dela nije opravdano izreći vaspitnu meru - napominje upravnik Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu Predrag Stojanović.

Sudija Vesna Božović ističe da ubistva predstavljaju izuzetke, dok uvlačenje maloletnika u poslove sa drogom predstavlja novi trend od kog preti mnogo veća opasnost.

- U poslednje vreme trgovci drogom sve više u svoje dilerske krugove uvlače maloletnike, računajući na to da se protiv njih vode blaži postupci i izriču vaspitne mere. Tu ima dece iz svih slojeva, kojoj je kasnije gotovo nemoguće da izađu iz tog kruga. Trenutno je taj problem prikriven, ali se postavlja pitanje šta ćemo da radimo za par godina kad ta deca stasaju za radno sposobne članove društva, naglašava Miloševićeva.

Kao glavnog krivca za porast kriminala među onima koji bi trebalo da budu deca, a ne ubice i razbojnici, stručnjaci vide porodično okruženje na rubu egzistencije, u kom najmlađi nemaju šta da nauče, ili bar - ništa dobro.

Prema rečima sudije Vesne Božović Milošević, roditelji su zbog besparice okrenuti poslu, a deca prepuštena ulici, internetu i društvu koje u periodu puberteta na njih ima i veći uticaj od porodice.

Sa njom se slaže i klinički psiholog Danijela Stojanović.

- Kada deca rastu u okruženju u kom je nasilničko ponašanje prihvatljivo kao način rešavanja problema, oni ga usvajaju kao model i u drastičnim situacijama mu i pribegavaju. Uz to, televizijske emisije, filmovi i igrice su puni nasilja, pa mladi dobijaju dodatne ideje za kanalisanje agresivnosti – objašnjava Stojanovićeva.

U okolnostima urušenog sistema, porodice i društvenog okruženja, deca izrastaju u poremećene ličnosti, koje, prema rečima psihoterapeuta Zorana Đurića ne mogu da se podvedu pod bolesnike.

- Kada porodica ne vrši svoju funkciju, deca se osećaju odbačenom i zanemarenom, što dovodi do njihove surovosti. Da bi bila saosećajna prema drugima, ona moraju i da žive u takvoj sredini, a kada se nađu na društvenoj margini, oteće, ubiti i zapaliti samo da zadovolje svoj interes. Da bi se to izbeglo, treba učvrstiti porodicu, uspostaviti zdravu ekonomiju i sistem vrednosti, što je dug proces, ali dok se on ne dovrši, stalno će nam pristizati nove generacije bezdušnih kriminalaca, zaključuje Đurić.