BURAN ŽIVOT BRANKA MATIĆA, KAO NA FILMU! Kamenom gađao ubicu Arkana, bio oči u oči sa ubicom policajca u Loznici, a u padu nadstrešnice izgubio dve unuke!

Godina za nama ostaće zabeležena kao najteža za porodicu i najbliže Branka Matića, kada su u jednom danu ostali bez dve unuke, Valentine (9) i Sare (5), koje su život izgubile zajedno sa svojim drugim dekom Đorđem Firićem (53), čekajući prevoz ispod nadstrešnice u Novom Sadu. Međutim, Brankov život obeležili su mnogi susreti i velike muke, da bi sada kada je sve iza njega, samo delić toga podelio za Kurir u svojoj potresnoj ispovesti.

- Dan u iščekivnaju vesti, strahujući od onog najgoreg, bio nam je najteži dan u životu. Znali smo gde su njih troje pošli, a ipak smo sve vreme gajili nadu da im sudbina nije bila da nas tada napuste. Prolazili su sati i sati čekanja ispred Urgentnog centra, da bi nam kasno u noć saopštili ono što nismo želeli da čujemo - priseća se Branko kako su mu noge klecale kada je saznao za smrt devojčica i prijatelja Đorđa.

Kako kaže, cela porodica je teško prihvatila zlu sudbinu, roditelji dve devojčice i danas gledaju ka vratima njihove sobe, u iščekivanju da će obe istrčati u njihov zagrljaj, ali nažalost sve je prazno i tiho još od 1. novembra kada je pad nadstrešnice u Novom Sadu prekinuo sve dečije snove i nadanja.

- Niko od nas nije mogao da preživi sahranu na nogama, video sam na hiljade ljudi da su došli da ih isprate na večni počinak, svi su saosećali sa nama u bolu, ali mi nismo videli nikoga, osim njih dve - priča kroz suze deda Branko koji je tog dana ostao bez dve unuke.

Oči u oči sa zlikovcem

Da Branka život nije mazio, govori i činjenica da se nekoliko meseci pre porodične tragedije susreo sa Fatonom Hajrizijem (39), beguncem i jednim od najvećih kriminalaca koji je tih dana bio najtraženiji u Srbiji. Naime, ubistvo hrabrog policajca Nikole Krsmanovića (34) i ranjavanje njegovog kolege Vjekoslava Ilića (50), obeležili su mesec jul, ali i loznički kraj, s obzirom na to da se zločin dogodio u noći između 17. i 18. jula na ulazu u grad Loznicu, nakon čega se ubica dao u bekstvo. Međutim, prema rečima našeg sagovornika, Hajrizi nije daleko odmakao. Iscrpljen od bežanja, sakrio se u napuštenu kuću tik uz dom Branka Matića.

- U kući pored moje nije živeo niko, ljudi su dugo već u inostranstvu, bilo je očigledno da tu dugo nikoga nema. Nikolin ubica se satima krio u toj kući, a tada nisam imao pojma. U prvi mah bilo mi je čudno što sam ugledao siluetu čoveka dok ulazi, međutim, ni na kraj pameti da se upravo on ušunjao nečujno - ispričao nam je Branko navodeći da se ne bi libio da stane pred ovog zlikovca da je tada znao o kome se radi.

- Sada ne znam kako bih postupio, ali pokušao bih da ga zaustavim, ne manjka mi hrabrosti zarad većeg dobra. Ja sam u životu svašta preživeo i doživeo, verujem da bi se o mom životu mogla napisati dobra knjiga - ističe Branko.

Težak život

Prema Brankovim rečima, život ga nikada nije mazio, od detinjstva je morao da radi da bi imao za život, a umesto druženja posle časova, on je odlazio na građevinu da zaradi za svoju porodicu.

- Nisam imao detinjstvo kao druga deca, pre podne sam vreme provodio u školi, dok sam popodne radio na građevini ili po kafićima. Bilo je trenutaka kada sam potpuno bio na dnu, borio se sa tuberkulozom, sa očevom teškom povredom i mnogo čime, ali uvek sam nalazio način da se izdignem - kaže on i dodaje:

- Bavio sam se svim i svačim, voleo da radim i zaradim, ali težak period me dugo držao. Sećam se kada nisam imao dinara da najmlađem sinu kupim bilo šta za rođendan, sećam se njegovih reči da su mu svi nešto doneli osim tate, to mi je izuzetno teško padalo - priča Matić, govoreći nam da je kroz život imao velikih uspona i padova, a čak se nekoliko puta susretao i sa smrću.

Ipak, uspeo je da pobedi sve i da iz svega izađe samo jači, a 2010. godina donela mu je uspeh u sadnji jagoda po čemu je kasnije nadaleko postao poznat.

Delio klupu sa
Arkanovim ubicom

Branko Matić se u svojoj ispovesti, prisetio i školskog perioda, kada je školsku klupu delio i sa Milanom Mikijem Đuričićem, saučesnikom u ubistvu Željka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića i Dragana Garića koji su ubijeni 2000. godine u beogradskom hotelu "Interkontinental".

- Nikada nisam voleo nepravdu, a Miki je uvek bio nestašan. On je bio osmi razred, kada sam ja krenuo u peti, jednom me toliko pogodilo nešto što je uradio, da sam ga gađao kamenjem, sad su već godine prošle, ne sećam se šta je bio razlog, a i njega više nema - prisetio se Branko.

Podsećanja radi, Đuričić je iz Srbije pobegao u oktobru 2006. godine uoči izricanja presude za Arkanovo ubistvo, a livkdiran je 25. aprila 2018. na semaforu dok je u džipu čekao da se upali zeleno svetlo. Ubice su mu prišle i izrešetale ga kroz prozor auta i pobegle.

 NESREĆA U NOVOM SADU