KRVAVI FEBRUAR: Ovo je mesec u kojem su najviše ubijani mafijaši, ali i jedan bivši ministar i policijski inspektor!

Devedesetih godina ubistva u Beogradu su bila gotovo svakodnevna, ali nisu sva podjednako privlačila medijsku pažnju. Likvidacije koje su okarakterisane kao "mafijaške" imale su daleko veći odjek u javnosti, a pod "mafijaškim" likvidacijama nisu se podrazumevala samo ubistva kriminalaca, već i stradanja policijskih inspektora i politicara, koji su se našli na meti mafijaša.

Svi koji su poznavali Divca tvrdili su da se ničega nije plašio, a iako je živeo u Novom Beogradu, pripadao je ekipi sa Zvezdara i važio za najsurovijeg u podzemlju.

Nepunih godinu dana kasnije, 1. februara 1996. godine ubijen je inspektor Dragan Radišić iz Odeljenja za krvne i seksualne delikte beogradske policije. Radišić je ubijen u ulazu zgrade na beogradskoj Karaburmi dok se vraćao iz prodavnice. Napadač je u inspektora ispalio čak 18 metaka, a ubica i eventualni nalogodavci nikada nisu nađeni.

Godinu dana nakon inspektora Radišića, u centru Beograda je izrešetan Rade Ćaldović Ćenta zajedno sa svojom prijateljicom Majom Pavić, venčanom kumom Svetlane Cece Ražnatović. Napadači su tog 15. februara 1997. sačekali da Ćenta i Maja Pavić izađu iz Kluba književnika, u koji je Ćenta izveo Maju povodom Dana zaljubljenih, i uđu u njegov automobil, a onda su sasuli kišu metaka u njih.

Crna serija nastavljena je samo pet dana kasnije. Ponovo je oružje "zalajalo" u Novom Beogradu, a ovog puta je 20. februara 1997. godine na ulazu u Centar "Sava" ubijen Vladimir Kovačević Tref (39), blizak prijatelj Marka Miloševića, sina tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Zločin se dogodio ispred Kovačevićeve firme, kojem je prišao mladić sa čarapom na glavi i obučen u crno. U ruci je imao "magnum" iz koga je ispalio tri hica Kovačeviću u glavu, usta i grudi, a iako je bio dan, a mesto vrlo prometno, svedoka ovog ubistva nije bilo!

Februar je bio koban i za Bojana Petrovića (36) koji je 28. februara 1998. godine izrešetan dok je u svom "jaguaru", zajedno sa Zoranom Bogdanovićem Kepom koji je takođe stradao, na semaforu u centru Beograda čekao da se upali zeleno svetlo. Nagađalo se, ali se nikada nije zvanicno potvrdilo da je Petrovićevo ubistvo čin osvete za nestanak i likvidaciju Voje Amerikanca.

Petrović je živeo malo drugačije od ostalih žestokih momaka. Nije, kao većina njih, odrastao u nemaštini, već je bio finansijski obezbeđen zahvaljujući ocu koji je živeo u Švedskoj i radio za službu, a koga su zvali Savezni. Nije imao ni poroka, a novac koji je zaradio od kriminala ulagao je i u ogromnu, raskošnu kuću, koja je bila trn u oku mnogima. Petrovića je najbolje opisao jedan bivši policajac: "Svaki opasan kriminalac želeo bi da izgleda kao on".

Krvav je bio i februar 2000. godine. Najpre je 7. februara nekadašnji ministar odbrane SR Jugoslavije Pavle Bulatović (51) ubijen dok je sedeo u restoranu FK Rad na Banjici. Kako je istraga pokazala, ubica se preko stadiona, pod okriljem mraka, privukao restoranu i prozoru, prema kome je Bulatović, jedan od najmoćnijih ljudi u državi, bio licem okrenut. Usledila je rafalna paljba iz automatske puške, a ubica do danas nije identifikovan.

Samo šest dana kasnije usledila je nova likvidacija u Beogradu, ovaj put meta je bio Mirko Tomić Bosanac (28) koji je u Novom Beogradu izrešetan iz kola u pokretu i sa 30 metaka ispaljenih iz "kalašnjikova". Njegova likvidacija bio je prvi slučaj da su napadači pucali iza automatskog oružja i iz kola u pokretu, što je kasnije postao zaštitni znak "zemunskog klana".

Radoslav Trlajić (37) zvani Bata Trlaja ubijen je 25. februara 2000. godine u Ulici dr Ivana Ribara u Novom Beogradu. Trlajić je bio vođa novobeogradskog klana, a likvidiran je posle filmske jurnjave i pucnjave na ulazu u jednu zgradu, na oko 500 metara od svog doma. Napadači nisu nađeni, a veruje se da je Trlajić, kao i Mirko Tomić Bosanac, ubijen u talasu osvete za likvidaciju Željka Ražnatovica Arkana, mada to nikada nije dokazano.

(Kurir.rs)