"FIĆA" I "LADA" SRELE SE NA SEMAFORU I TADA JE SVE POČELO Ovo je priča o krvnoj osveti između dve porodice iz Nikšića

Nekoliko decenija pre nego što je počeo krvavi rat kavačkog i škaljarskog klana, kroz koji su se često preplitali motivi krvne osvete, takav sukob imale su dve porodice iz Nikšića - Vilotijevići i Radulovići. Jedan od onih koji godinama učestvuje u krvnoj osveti, uhapšen je u sredu 26. marta u Beogradu zbog silovanja devojke.

U ostala dva automobila bila su braća Radulović - Slavko, Ranko i Mijo. Ispaljeni hitac usmrtio je Zorana, zbog čega je njegov brat uzvratio pucnjavom. Smrt Vilotijevića podigla je na noge ceo Nikšić, jer su odmah krenule da kruže priče kako će uslediti krvna osveta.

Na suđenju koje je usledilo, Radulovići su osuđeni na zatvorske kazne: Slavko i Ranko na po 15 godina, a Mijo na 13 godina zatvora. Cilj kazni bio je upravo pokušaj da se spreči krvna osveta međutim to je bilo bezuspešno. U ratu dve porodice Radulovića i Vilotijevića ubijeni su kasnije i Zoranov brat Kićun i Kićunov sin Filip Vilotijević, ali ove likvidacije nikada nisu doživele svoj konačni rasplet. Dokaza da su oni bili žrtve krvne osvete nije bilo.

Iz porodice Radulović ubijen je Slavko Radulović, u koga je pucao Milan Vilotijević Lezo, a smrt njegovih sinova je onda navodno planirao Ranko Radulović. Obračun dve porodice odneo je i život trojice njihovih prijatelja. Novica Kankaraš je ubijen u kafanskom obračunu, Zoran Janjušević je izvršio samoubistvo u zatvoru, Nemanja Bečanović je pucao sebi u glavu u podrumu svoje kuće u Nikšiću.

Kada je u Valensiji nestao tovar od 300 kilograma kokaina, čime se kotorski jedinstveni klan raspao na dve grupe, kavačku i škaljarsku, i zaraćene porodice zauzele su strane. Vilotijevići su se priklonili kavčanima, a Radulovići škaljarcima.

Radulović sarađivao sa vođom škaljaraca?
Štaviše, crnogorski kontroverzni biznismen Ranko Radulović, koji je više puta hapšen zbog različitih krivičnih dela, navođen je i kao jedan od najbližih saradnika Igora Vukotića.

Sumnja se da je sa njim planirao ubistva specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića i njegovog sina, bivše tajne agente Duška Golubovića i Zorana Lazovića, policajca Duška Koprivice, kako i osobe iz kriminalnog miljea... Radulović je sve negirao:

"Sve je to laž i proizvoljna izmišljotina. Kunem se u dva svoja sina da specijalnog tužioca Milivoja Katnića nikada nisam pratio, ne znam gde živi, niti sam do predmetne optužnice znao da ima sina. Ako sam ja Milivoju Katniću išta loše pomislio za njega i njegovog sina, a kamoli radio, neka se vrati meni i mojim sinovima. Nisam povezan ni sa jednom kriminalnom organizacijom ili klanom, kako preko Nikole Mandića, tako ni bilo koga drugoga, pa ni sa Igorom Vukotićem i Jovanom Vukotićem", tvrdio je Radulović, a piše u zapisniku u koji su "Vijesti" imale uvid.

Na zahtev istražnih organa Bosne i Hercegovine, koji su Radulovića teretili i za ratne zločine počinjene tokom rata u Foči, Radulović je avgusta 2019. godine saslušan prilikom čega je negirao optužbe za ratne zločine.

Inače, Ranko Radulović je bio na čelu Fudbalskog kluba Čelik iz Crne Gore, u svom vlasništvu imao je prema ranijim informacijama i niz ugostiteljskih objekata i drugih nekretnina u Crnoj Gori, koje su se više puta našle na meti bombaša. Hronološki gledano, poslednji put mu je zapaljena vikendica na Žabljaku u januaru 2020. godine godine, a pričinjena je samo materijalna šteta. Prethodno je bombaš bacio eksplozivnu napravu na njegov kafić "Tani" u Nikšiću.

Porodica Vilotijević
I danas se priča da je nakon sukoba osamdesetih godina, porodica Radulović praktično proterala Vilotijeviće iz Nikšića, nakon čega se oni nastanjuju u Srbiji, tačnije u Novom Sadu.

Zapaženu ulogu u kriminalnom miljeu devedesetih godina u Srbiji imao je Kićun Vilotijević, koji je među novosadskim žestokim momcima tog vremena zavređivao ugled i status. Kićun je ubijen 1999. godine ispred kafića "Kaskada" u novosadskom naselju Liman, a nepoznati ubica je tada ranio i Mikana Novakovića, Kićunovog rođaka.

Policajci su motiv ubistva tražili upravo u sukobu dve porodice, ali im rasvetljavanje istrage nije pošlo za rukom. Iza Kićuna ostala je legenda koja govori o njegovoj moći, da je važio za čoveka čije dozvola tražila za svaki ozbiljniji posao u "sivoj zoni", te da je likvidacija izvedena uz podršku tajnih službi.

Kićun je iza sebe ostavio i troje dece.

Filip Vilotijević - Ranjen bežao, ali uzalud
Njegov stariji sin Filip ubijen je 2015. godine na Paliću kada je imao samo 25 godina. Godinu dana ranije, u policijskoj evidenciji Filip je imao čak 16 krivičnih prijava, a još od maloletničkih dana bio je povezan sa mnogobrojnim krivičnim delima među kojima su i dva teška ubistva u pokušaju, ali i nedozvoljeno nošenje oružja i nasilničko ponašanje. Pravosnažno je osuđen jedino zbog pucnjave na beogradskom splavu "Džast vanila" koja se dogodila 2013. godine. Tada je ubijena Tamara Radulović (29), devojka koju je pogodio zalutali metak.

Filip je ubijen na Paliću, posle potere atarskim putevima i kiše metaka sasute na BMW X6 u kom si bili on i Alen Kurina.

Stefan Vilotijević - pokušaj ubistva u Beču

Krajem 2018. godine,  u Beču je ubijen Vladimir Roganović, a teško ranjen Kićunov drugi sin, Stefan. U to vreme, Roganović je tek izašao iz Istražnog zatvora u Spužu gde je završio zbog ilegalnog nošenja oružja, a znajući da mu je bezbednost ugrožena i da mu život praktično visi o koncu, u strogoj tajnosti je otputovao u Beč gde je boravio sa Stefanom Vilotijevićem.

Kobnog decembarskog dana Vilotijević i Roganović su u jednom poznatom bečkom restoranu ručali sa još jednim nepoznatim muškarcem. Konobari i drugi gosti kasnije su ispričali da su tokom ručka pričali na srpskom ili hrvatskom jeziku, a da su njihove teme bile aktuelna dešavanja. Između ostalog, dvojica Srba pitala su misterioznog muškarca gde mogu da kupe avionske karte, a on ih je uputio.

Po završetku ručka, Vilotijević i Roganović su izašli iz restorana i krenuli po karte, dok je treći muškarac ostao da plati račun. Nisu mnogo odmakli, a maskirani ubica obučen u crno izašao je iz obližnjeg haustora i zapucao na njih. Scenu je video i treći muškarac, ali je sačekao da napdač sa pištoljem pobegne, a onda im je prišao. Svedoci su ispričali da ih je na srpskom bodrio da izdrže, oslovljavajući ih sa "brate". Kada je došla policija, isti muškarac je najpre tvrdio da ih ne poznaje, a kod njega su pronađena falsifikovana dokumenta na ime Danijel Milić.

Roganović je izdahnuo na licu mesta, a Vilotijević je prebačen u bolnicu nakon čega se ispostavilo da je Srbija za njim raspisala poternicu i on je praktično odmah i uhapšen. Sud u prestonici Austrije nije međutim odredio ekstradicioni pritvor, iako je Srbija tragala za njim, već je pušten na slobodu uz kauciju od 20.000 evra. Uslov je bio da navede tačnu adresu na kojoj će boraviti u Beču do odluke o izručenju.

Pošto se oporavio, a Austrija protiv njega nije vodila postupak, Mali Kićun se saglasio da po skraćenom postupku bude izručen Srbiji. Omogućeno mu je da sam dođe u Srbiju i javi se Višem sudu u Novom Sadu, koji je za njim i raspisao poternicu. Ispoštovao je dogovor s austrijskim pravosuđem, i pre krajnjeg roka sam je došao na granicu srpsku granicu, gde su mu stavljene lisice i upućen je u pritvor na Klisi. Stefan je bio privođen i zbog ubistva Mirka Milićevića Hajčara. U pritvoru je tada proveo 27 dana, ali je zbog nedostatka dokaza pušten na slobodu. On je prijavljivan i za posedovanje droge, nasilničko ponašanje, ugrožavanje sigurnosti a kod njega je pronađen i pištolj.

Kurir.rs/Mondo