General Mladić upozorio je sve prisutne da to što zastupa Kalinić, koga su podržavali još neki poslanici, da je to genocid i da je to zabranjeno, preneo je Milovanović

HAG - Svedočeći na suđenju Ratku Mladiću Tribunalom u Hagu, Manojlo Milovanović - njegov najbliži saradnik tokom rata BiH 1992-95, potvrdio je da je Mladić u proleće 1992. upozorio Skupštinu Republike Srpske da bi proklamovani cilj - razdvajanja naroda u BiH, bio "genocid".

Skupština srpskog naroda u BiH je, na sednici 12. maja 1992. u Banja Luci odlučila da formira Vojsku RS za čijeg je komandanta postavila Mladića, a Milovanovića za njegovog zamenika.

Na poziv tužioca Dermota Gruma, Milovanović je iz zapisnika sa sednice pročitao Mladićeve reči: "Prema tome, mi ne možemo očistiti, niti možemo imati rešeto da prosijemo samo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi, a ostali da odu... Pa, to je... to neće... Ja ne znam kako će gospodin (Radovan) Karadžić i gospodin (Momčilo) Krajišnik objasniti svetu. To je, ljudi, genocid!".

Svedok Milovanović izjavio je da nije prisustvovao tom skupštinskom zasedanju, ali da mu je general Milan Gvero preneo da je Mladić tim rečima reagovao na zalaganje tadašnjeg ministra zdravlja RS Dragana Kalinića da se "raščišti" s muslimanskim narodom kojeg je proglasio za "neprijatelja s kojim nema suživota".

"General Mladić upozorio je sve prisutne da to što zastupa Kalinić, koga su podržavali još neki poslanici, da je to genocid i da je to zabranjeno", preneo je Milovanović.

Po optužnici i dokumentima RS, Skupština je na zasedanju 12. maja 1992, kao sveobuhvatni ratni cilj, utvrdila razdvajanje bosanskih Srba od Muslimana i Hrvata. Skupština RS se na tom zasedanju, "opredelila za ratnu opciju", kazao je Milovanović, opisujući sastanak jezgra budućeg Glavnog štaba VRS, održan uoči skupštinske sednice.

"Mi smo tada, te večeri, samo pretpostavljali da će general Mladić biti imenovan od strane Skupštine za komandanta Glavnog štaba. Znali smo da taj Glavni štab nema ništa od doktrinarnih dokumenata za vođenje rata, ako se Skupština opredeli za ratnu opciju, što je sutradan i urađeno", rekao je svedok.

Te večeri Mladić je Milovanoviću rekao da je rat u BiH "izgleda neizbežan" i da su oko Sarajeva - gde su muslimanske snage napadale JNA u povlačenju - "već uokvirene teritorije" buduće RS.

"Po rečima generala Mladića, Srpska demokratska stranka podelila je oružje vojnim obveznicima Srbima i tada smo imali 85.000-90.000 ljudi pod oružjem... koje treba uobličiti u vojne jedinice", izjavio je Milovanović.

Naznačio je da su pod oružjem bili pripadnici Teritorijalne odbrane "u rubnim područjima tadašnje Srpske Republike BiH".

General Milovanović potvrdio je da je Predsedništvo RS "imalo ulogu vrhovnog komandanta", dok za vrhovnog komandanta nije imenovan predsednik RS Radovan Karadžić. Mladić nikada nije bio član Vrhovne komande, napomenuo je svedok.

"Glavni štab sprovodio je njihova naređenja", naglasio je Milovanović, uz opasku da je "rat suviše ozbiljna stvar da bi ga vodili generali, nego ga vode političari, a generali su izvršioci".

Za vrhovnog komandanta Karadžića i komandanta VRS Mladića, Milovanović je kazao da su mogli dati naređenje "bilo kome" u vojsci, uz međusobno obaveštavanje.

Opisujući svoj odnos s Mladićem, Milovanović je rekao: "Jednom sam ga pitao gde baš mene nađe za zamenika, a on je rekao: "Ja palim na prvu (brzinu), ti na treću, a, kao tenkista, i sam znaš da se drugom najbolje vozi". Rekao je i da smo nas dva "dva tela, a jedna duša"".

Članovima GŠ VRS, Mladić je 12. maja 1995, predstavljajući Milovanovića kao svog zamenika, rekao: "Sve što ja znam, mora znati i on".

General Milovanović svedoči na poziv tužilaštva, pošto ga je sud na to obavezao posebnim nalogom. Na početku iskaza je negirao da je s tužilaštvom sklopio bilo kakvu pogodbu o imunitetu u zamenu za svedočenje.

Milovanović koji je do sada svedočio u više haaških procesa oficirima VRS, nastaviće sutra iskaz na suđenju Mladiću.

Optužnica generala Mladića tereti i za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95.