Karadžić je Direktivu broj sedam marta 1995. poslao direktno Drinskom korpusu VRS, umesto da to učini preko GŠ VRS, rekao je Milovanović koji je tada bio načelnik tog štaba i zamenik komandanta Mladića

HAG - General u penziji Vojske Republike Srpske Manojlo Milovanović izjavio je danas, na suđenju Ratku Mladiću pred Tribunalom u Hagu, da je marta 1995. vrhovni komandant VRS Radovan Karadžić "preskočio" Glavni štab (GŠ) VRS i generala Mladića kada je nižim jedinicama naredio da u Srebrenici stvore "nepodnošljivu situaciju" za muslimansko stanovništvo.

Karadžić je Direktivu broj sedam marta 1995. poslao direktno Drinskom korpusu VRS, umesto da to učini preko GŠ VRS, rekao je Milovanović koji je tada bio načelnik tog štaba i zamenik komandanta Mladića.

Tom direktivom Karadžić je naložio Drinskom korpusu da u Srebrenici i Žepi, u to vreme zaštićenim zonama UN, "planiranim i dobro osmišljenim borbenim dejstvima stvori nepodnošljivu situaciju potpune nesigurnosti bez nade u dalji opstanak i život civilnog stanovništva".

Milovanović je, odgovarajući na pitanja Mladićevog branioca Branka Lukića, tvrdio da je Karadžić uputstva za direktivu preneo direktno Mladićevom pomoćniku, generalu Radivoju Miletiću koji je dokument napisao, ne konsultujući se sa drugim članovima GŠ VRS.

"Da sam bio na njegovom mestu, ja bih to uradio", rekao je svedok. Na pitanje predsedavajućeg sudije Alphonsa Oriea kako zna da je Karadžić preneo uputstva Miletiću, Milovanović je kazao da je to čuo na suđenju generalu Miletiću pred Tribunalom.

General Milovanović je, na sugestiju branioca Lukića, potvrdio da je general Mladić iz svog naređenja Drinskom korpusu VRS, koje je usledilo posle Karadžićeve direktive, izostavio nalog da se stanovništvo enlkava podvrgne pritisku, kako bi otišlo.

"Ispuštene su dve stvari. Prva je sporna rečenica - da se stvore otežani uslovi za civile. Druga je nalog da se nasilno razdvoje Srebrenica i Žepa", rekao je Milovanović.

Svedok je prihvatio niz sugestija Mladićeve odbrane da je Unprofor, od proglašavanja Srebrenice, Žepe, Sarajeva i Bihaća za zaštićene zone UN 1993, delovao u korist Armije BiH. Na pitanje da li su "plavih šlemovi" delovali kao "živi štit" ABiH, svedok je kazao: "Kao "živi štit" ne mogu da garantujem, ali kao saradnik i "prednji odred" muslimanske vojske, mogu da garantujem".

Milovanović je tvrdio da je komandant "plavih šlemova" Filip Morijon, posle srebreničke krize u proleće te godine, iz enklave, pred ofanzivom VRS, evakuisao "većinu pripadnika ABiH" među 12.000 stanovnika. Nasuprot sporazumu o demilitarizaciji "zaštićenih zona" UN, po svedokovim rečima, januara 1994. u Srebrenici, Goraždu i Žepi bilo je "16.500 muslimanskih vojnika". Iz srebreničke enklave, oko "6.500" pripadnika ABiH napadalo je okolna srpska sela.

"Naser Orić bio je "bog i batina" u Srebrenici, sva vlast bila je u njegovim rukama", rekao je Milovanović, tvrdeći da su vlasti namerno preuveličavale broj izbeglica u Srebrenici da bi dobile više humanitarnih isporuka, koje je raspoređivala i koristila vojska. General Milovanović kazao je i da Unprofor nije razoružao Peti korpus ABiH u Bihaću, iako je VRS izvestio da je to učinio. Na pitanje branioca Lukića da li je Unprofor naoružavao ABiH u Bihaću, svedok je odgovorio: "To nije bilo moguće bez znanja Unprofora, a da li je učestvovao - ne mogu da kažem".

Na pitanje zastupnika odbrane da li je vrh RS nudio demilitarizaciju Sarajeva, Milovanović je izjavio: "Predsednik Karadžić insistirao je da se Sarajevo prvo podeli, a onda da se prekinu dejstva po Sarajevu i da se grad proglasi otvorenim, nebranjenim. Muslimani su to uvek odbijali, uz neki izgovor".

Optužnica generala Mladića tereti i za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada; progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština poprimio razmere genocida i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.

Unakrsno ispitivanje Milovanovića koga je sud posebnim nalogom obavezao da svedoči na suđenju Mladiću, odbrana će završiti sutra.