Neznanje i lakomost su odlični preduslovi za loše odluke. Krediti s valutnom klauzulom u CHF su tipičan primer. Veliki broj korisnika tih kredita je u problemu godinama i smatraju da njihovu dobrovoljnu odluku treba da sufinansiraju banke i/ili oni koji nikada nisu videli stambeni kredit. Njihov loš položaj koriste gotovo svi koji su željni instant popularnosti kod te grupe.

Šta je nesporno? Ako banke nisu imale izvore u CHF, a koristile su valutnu klauzulu u CHF, retroaktivno indeksiranje u EUR je sasvim u redu. Ono što je sigurno, teško je verovati da su inostrane majke-banke, koje su dale pozajmice domaćim bankama, odlučile da, umesto da kupe u nekoliko transakcija provoklasne hartije od vrednosti u CHF, sve isparčaju u stambene kredite u Srbiji i preuzmu politički i reputacioni rizik, sa svim (ne) znanjem o onome što niko ne zna (kretanje kurseva).

Takođe, nesporno je da kupac kredita ima manja znanja od banke. Banke su sasvim sigurno upoznale korisnike da je kamatna stopa promenljiva, a kurs takođe. Na primer, svi koji su uzeli kredit u evrima nisu se tako glasno bunili kada je dinar padao, ali ni govorili „uf, dobro je“ kada su padale kamatne stope, budući da su znali šta se može desiti. Ono što je nesporno jeste da je najkredibilnija osoba koja može da vam kaže o prirodi nekog (dodatnog) rizika i kredita u Srbiji guverner NBS. Tadašnji je mesecima i godinama kumio da se ne preuzima rizik klauzule u CHF. Možete poslušati kompetentnog, a možete i demagoge tadašnje vlasti. Ne znati da dinar pliva usaglašeno sa evrom, a ne švajcarcem, dolarom ili rubljom, čudno je i prilično neodgovorno jer je kredit odluka za pola aktivnog života.

Osnov uspešne zemlje je da su punoletni ljudi odgovorni za svoje odluke i posledice istih. Osnov svake demagogije je da se traži alhemija da društvo plati loše odluke, a da se dobre odluke lično iskoriste. Ako bih ja nešto tražio, to je da dužnik po aktiviranju hipoteke više nema nikakve obaveze prema kreditoru. Naši propisi dužnika stavljaju u robovski položaj jer mu dug ostaje ako je hipoteka manje vredna od ostatka duga. To bi više od bilo kog suda popravilo pregovaračku poziciju dužnika, mada bi podiglo kamatne stope i oborilo cene nekretnina. Mnogo ovako aktiviranih hipoteka bi banke primoralo da pregovaraju.

Kurir.rs/Aleksandar Stevanović/Foto: Medija Centar