Pro­te­sti „Je­dan od pet mi­lio­na“ tra­će­nje su ene­r­gi­je i vre­me­na, jer uli­č­ni pro­te­sti ne mo­gu do­ve­sti do pro­me­na u dru­štvu, uko­li­ko pre njih ni­je bi­lo izbo­ra. U su­pro­t­nom, pro­me­na vla­sti bez izbo­ra mo­že da se za­vr­ši gra­đan­skim ra­tom.

Ako ne­ko me­ni ni­je ve­ro­vao da od ovih pro­te­sta ne­će bi­ti ni­šta, pi­ta­j­te Go­r­da­nu Čo­mić ili Dra­ga­na Šu­ta­no­v­ca, ko­ji je veo­ma ta­len­to­van u or­ga­ni­za­ci­ji uli­č­nih pro­te­sta.

Pro­te­ste vo­de lju­di ko­ji že­le da bu­du re­vo­lu­cio­na­ri, ali na taj na­čin da ne­ko dru­gi ura­di po­sao ume­sto njih, a da oni „ne po­ce­pa­ju za­no­k­ti­ce“. Po ko­jim se ide­ja­ma opo­zi­ci­ja ra­zli­ku­je od vla­sti? Nji­ho­ve ide­je su sa­mo da vi­še bu­du na te­le­vi­zi­ji.