AUTORSKI TEKST IVANA TASOVCA ZA KURIR: E, opozicijo moja, međ šljivama... Nećete svesti Marinu Abramović na svoju meru
Bauk Marine Abramović kruži Srbijom, dok srpske intelektualne starlete - naviknute da napadaju talenat i uspeh onih koje nisu uspeli da iskontrolišu i svedu na sopstvenu meru - ničice padaju u kolektivni trans kvazimoralne rezigniranosti.
Tako, na primer, Marko Vidojković poredi svoje svakodnevno pražnjenje debelog creva sa performansima „Marine Abramović Vučić Brnabić“ koja u Srbiji lopatama krade budžetske pare. Slobodan Samardžić se užasava što se „već mesecima publika preko elektronskih medija nacionalne frekvencije bukvalno nateruje u Muzej savremene umetnosti“ i najavljuje da će onaj ko ne ode na performans Marine Abramović biti uhapšen.
Ljubomir Živkov obećava da će bojkotovati izložbu (po cenu da si uskrati nešto što bi ga „uzbudilo, prosvetlilo, nadahnulo i obogatilo“) zato što je Marinu u Srbiju pozvala premijerka Ana Brnabić i zašto što se, zaboga, Marina uopšte ne bavi pitanjem kako žive prosečni građani Srbije.
Trla baba lan da joj prođe dan.
Marinu je, jadnu, sve to potreslo isto onoliko koliko i Boba Dilana kad su mu onomad Vida Ognjenović i Gojko Božović osporili Nobelovu nagradu. Dok švedski kralj Gustav i dan-danas smišlja kako da raspusti tamošnju Akademiju nauka i na njeno mesto postavi prelazni Nobelov komitet sastavljen isključivo od srpskih opozicionih intelektualaca s bračnim parom Obradović-Trifunović na čelu.
E, opozicijo moja, međ šljivama. „Čistač“ je iznad svega brutalna demonstracija moći umetnosti koja najdirektnije inspiriše sve one koji nisu zaslepljeni sopstvenim neznanjem i ljubomorom. „Čistač“ nas uči da ne prihvatamo okvire koje nam nameće sredina, da se ne plašimo velikog sveta, ali ni usamljenosti, osporavanja i bola. I da ne odustajemo.
Uprkos svim tim našim Koraksima i Petričićima, Muzej savremene umetnosti je na najbolji mogući način i više nego ikada ranije u centru pažnje i naše publike i svetskih medija. Jer kada imate muzej s „umetnikom koji je prisutan“, ravnodušnost se seli na drugu lokaciju, a muzeji prestaju da budu mauzoleji.
Dežurne narikače to ne vole jer se njihova ideologija volje za neuspehom i blaćenja svega što nije poteklo iz njihove prćije raspada kao kula od karata.
To je zato što je palanka, pre svega, mentalna i ideološka, a tek onda geografska odrednica.
Ivan Tasovac,direktor Beogradske filharmonije i bivši ministar kulture
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega