Čitave ove jeseni članovi Programskog saveta RTS obilaze Srbiju i beleže šta građani misle o televiziji i radiju. Pre neki dan u samom sedištu RTS, Takovskoj 10, održana je završna sesija ovih razgovora. Došlo je oko stotinu ljudi, a njih tridesetak je otvoreno i argumentovano ocenjivalo domete Javnog servisa. Jedni su hvalili, drugi kritikovali pojedine segmente; u celini, razgovor je bio primer slobodnog i kulturnog dijaloga u kome su se poštovali različiti interesi i sve druge različitosti.

Složili smo se s većinom ocena, uključujući i kritičke opaske. Bilo je saglasnosti oko stava da ovakav vid javne kontrole Javnog servisa treba negovati i unapređivati, pogotovu u društvu opterećenom brojnim socijalnim i drugim napetostima. Ali već sutradan jedna znatno malobrojnija grupa ljudi došla je pred televiziju s motkama, transparentima, megafonima, farbom, testerama, vešalima i drekom; blokirala je ustanovu i ometala zaposlene na televiziji u naporu da realizuju neke od raznorodnih zahteva građana s jučerašnjeg skupa.

Što je još gore, ovi bukači - prilično unisoni u gledanju na pluralizam interesa - predstavljali su sebe kao sinonim demokratije, a neki su i na čelu stranaka koje demokratiju imaju u imenu.

Bez obzira na činjenicu da pojmovi demokratija i kultura nisu jednoznačni, belodano je da ovakvi skupovi (osmočasovna „deblokada blokadom“) ne mogu doprineti uspostavljanju minimuma kompromisa između razlika koje objektivno postoje.

Od ovih nasilničkih pritisaka organizatori neće imati nikakvu (političku) korist, a RTS neće biti bolji.

Predsednik Programskog saveta RTS

Foto: Dragana Udovičić