FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Istorija silovanja u Srba

Mika, pa Mika, silovanja pa silovanja, mora da je matorom pokvarenjaku Basari nečista savest čim se ovoliko bavi silovanjima - zacelo će tako pomisliti neprejebivci čim vide da se mini-serijal o seksualnom zlostavljanju protegao i na četvrti nastavak.

Sve do tih godina - a vrlo verovatno i kasnije - u pojedinim delovima Srbije (lokacije poznate redakciji) „na snazi“ je bio običaj da srpski domaćini žene sinove uzrasta 12-13 godina za neveste otprilike istih godina.

Pa šta - reći će neko - mladi su, nek se vole, bolje da se žene nego da skitaju i besposliče. Na prvi pogled baš lep običaj. Ali, viđi sad vraga. Budući da mladoženje po prirodi stvari nisu bili dorasli seksualnim rabotama, mlađahne snajke je - dok sinovi ne bi stasali - redovno guzio tatko. Iz takvih odnosa (nasilničkih, treba li uopšte reći) rađana su deca koja su svom formalnom ocu bila braća, dok im je biološki tatko istovremeno bio i deda.

Etnograf je, kako bog naučne skrupuloznosti i zapoveda, „intervjuisao“ jednog od mladoženja, pitao ga je da li mu to smeta. Ma jok, odgovorio je mladoženja, kad oženim sina, i ja ću guziti njegovu ženu.

Govorimo, dakle, o tridesetim godinama prošlog veka, u kojima je napred opisana patrijarhalna praksa bila društveno prihvatljiva pojava; ničega tu nije bilo ispod „državnog radara“. Nikakve tu moralne panike nije bilo. Vredi, međutim, pomenuti da je u prvoj polovini moj omiljeni srpski tirjanin knjaz Miloš efikasno iskorenio rodoskvrnuće tako što je na čuvenu kragujevačku krušku ispovešao tridesetak bludnih očeva koji su silovali rođenje ćerke. (Sad će pravednici da graknu - to, Bas, Mikija na vešala.)

Bilo bi pogrešno iz ovog kratkog pregleda istorije silovanja zaključiti - a sigurno će biti onih koji će graknuti da upravo to insinuiram - da su Srbi genetski ili istorijski predisponirani za seksualno nasilništvo. Daleko od toga. Nasilništva, uključujući i seksualna, duboko su ukorenjena u ljudskoj prirodi, toliko duboko da se praktično može reći da su neiskorenjiva. Ali da su zato suzbivljiva, tj. kontrolabilna, ukoliko Blicov „državni organ“ neprestano nadzire zbivanja u javnom prostoru, privatni je izuzet od tog nadzora, tu organ treba da radi isključivo po pozivu. I, naravno, ukoliko žrtva stisne muda da pozove 192.