Pandemija korone s kojom se svet suočio prošle godine donela je nove izazove i stavila na test principe funkcionisanja, vrednosti i osnove odnosa među državama, a ono što se desilo u Evropskoj uniji bilo je potpuno neočekivano i za zemlje članice i za njihove građane.

Za većinu njih pandemija je postala stvarna tek 23. februara, kad su italijanske vlasti stavile u karantin deset malih gradova jugoistočno od Milana. Sa čuđenjem su posmatrali karabinijere kako patroliraju ulicama, zabranjujući ljudima da napuste svoje kuće. Mnogi nisu verovali da će drastične mere kontrole koje su gledali na snimcima u vestima iz Kine ikada biti neophodne, ili čak i moguće, u evropskoj demokratiji. Ubrzo su sve dileme otklonjene. Otklonjene su i neke iluzije, a EU je pokazala da nije bila spremna za ovakvu krizu, kako pojedinačne zemlje u njoj, tako ni cela zajednica.

U početku je izgledalo kao da je ceo projekat zajedništva propao. Kao i zemlje celog sveta, i evropske zemlje su se praktično otimale o zaštitnu opremu, medicinske zalihe, testove, respiratore i ostale stvari neophodne za borbu protiv pandemije, zabranile izvoz medicinske opreme, zatvorile granice, zabranile kretanje i ponašale se kao da nisu deo šire evropske zajednice zasnovane na solidarnosti, zajedništvu i zajedničkim vrednostima. Koronavirus je predstavljao opasnost za život i zdravlje ljudi, ali i za samu EU. Dok su se mnoge države članice s teškoćama borile protiv drugog talasa, evropski komesar Johanes Han izjavio je da se EU suočava s krizom koja može da rasturi celu Uniju.

Bilo je potrebno mnogo hrabrosti, političke mudrosti i odgovornosti da se ova opasnost pretvori u priliku i da se iz ove, do sada neviđene, krize rode nova solidarnost i novo zajedništvo. Paket pomoći koji je EU namenila za privredni oporavak od posledica pandemije iznosi 750 milijardi evra u pozajmicama i bespovratnim sredstvima. Nakon prvobitne krize, sukoba, razlika u mišljenjima i različitih pristupa rešavanju ovog ogromnog problema, ovaj novac će otići državama koje su najviše pogođene pandemijom i za razvijanje različitih programa za radnike, privredu, građane i one na čije je poslovanje pandemija najviše uticala. Osim o ovome, lideri EU su se usaglasili i o dugoročnom budžetu za EU od 1.074 milijarde evra u periodu od 2021. do 2027. godine, namenjenom za istu svrhu.

Ova sredstva predstavljaju mnogo više od novčane pomoći za građane EU. Dogovor koji su lideri postigli označava momenat kad su evropske zemlje shvatile da ne mogu, ne smeju i ne treba same da se suočavaju sa ovom krizom, da nijednoj od njih ne može biti dobro dok svima ne bude dobro i da su zajedništvo, solidarnost i zajednička borba značajnije i vrednije od uskih nacionalnih interesa. Taj dogovor predstavlja momenat kad se EU našla na prekretnici i odlučila da dalje mora zajedno, jer je to najbolje za njene građane, bez izuzetka i bez obzira na to da li žive u bogatijim ili siromašnijim zemljama članicama. On predstavlja momenat kad je EU pokazala da veruje u svoju budućnost i da ulaže u nju. Zapravo, on predstavlja sve ono što EU jeste i što će uvek i biti.

Kurir.rs

Foto: Privatna arhiva