PREDRAG MARKOVIĆ: Divan dan za državni rođendan
Nemaju sve zemlje sreću sa državnim praznicima. Na primer, naša braća Severnjaci - Makedonci. Njihov državni praznik je Ilindenski ustanak iz 1903. godine. Sada ih Bugari primoravaju da priznaju kako su ljudi u vrhu organizacije tog ustanka bili Bugari.
Taj 13. jul je zvanično dan kada je na Berlinskom kongresu proglašena nezavisnost Crne Gore. Svi ipak više vezuju taj datum za ustanak iz 1941. godine. Dan pre toga, 12. jula, održan je sabor na kome je ukinuta odluka o ujedinjenju sa Srbijom iz 1918. Sutradan je izbio ustanak. U Trinaestojulskom ustanku su se ujedinile prosrpske i proruske struje, jer su komunisti hteli da pomognu SSSR. 13. juli označava sve suprotno od onoga za šta se zalažu Milovi montenegrini.
Državni praznik Srbije je nesumnjivo srpski, a označava dva događaja po kojim smo bili prvi i jedinstveni u Evropi, Prvi srpski ustanak 1804. godine i Sretenjski ustav iz 1835. Nigde drugde se dva takva događaja nisu tako vremenski preklopila. Nijedan drugi datum nema takav objedinjujući karakter. On spaja u sebi borbenu, herojsku tradiciju sa tradicijom primene najviših civilizacijskih vrednosti kakve su demokratija, ljudska prava i slobode. Ustanak 1804. godine bio je pravo istorijsko čudo. Srpska revolucija je bila prvi uspešni ustanak jednog malog evropskog naroda protiv jedne velike carevine. Osim toga, samo su dva mala evropska naroda uspela da se ustankom oslobode vlasti velikih sila, Srbi i Grci.
Grci su svoj rat za nezavisnost počeli 1821. godine. Grci su uživali veliku podršku cele Evrope. Belgijanci su svoju nezavisnost od ne tako velike Holandije dobili 1830, skoro bez borbe i uz trenutnu podršku velikih sila. Norvežani su 1814. godine izborili autonomiju od Švedske, ali su to dve zemlje približne veličine. Srbi su bili skoro bez ikakve međunarodne podrške. Svoj Drugi ustanak su podigli 1815. godine, u vreme kada velike sile, posle poraza Napoleona i Bečkog kongresa, ne žele promene u Evropi. Ne zaboravimo ni neuspelu Hadži Prodanovu bunu iz 1814. godine. Dakle, Srbi su se za desetak godina, od 1804. godine, tri puta podizali protiv turske carevine, koja je vladala na tri kontinenta, a sve šanse su bile protiv njih.
Setimo se na Sretenje da smo narod koji je za života jednog naraštaja stigao od ponižene i potlačene raje do naroda sa najnaprednijim ustavom svog vremena. Dok su se očevi krili u Marićevića jaruzi i dogovarali kako da spasu goli život, sinovi su uvodili tada najdemokratskiji ustav istočno od Francuske i Belgije. Taj ustav je kratko potrajao, ali je feudalizam zauvek ukinut, pre od svih drugih zemalja regiona, uključujući i civilizovanu Austriju. Ne postoji drugi narod koji je na dva načina osvajao slobodu na isti, divan dan.
"PONOSAN NA ČINJENICU DA U PREMIJERU ORBANU IMAMO ISKRENOG PRIJATELJA" Predsednik Vučić se oglasio iz Budimpešte posle sastanka s mađarskim premijerom (foto)