FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Đilas Herald i zemlja kokošara
Sitne duše, kakvu mu je Bog udahnuo, Danasov glodur Draža ne propušta nijednu priliku - a možda ih i sam stvara - da stranice Đilas Heralda otvori svakom siročetu spremnom da zašilji qwrz na moju neznatnost.
Tako je pre neki dan objavio nebulozni proser određenog pravnika, Cvetićanina, koji bi odlično pisao kad bi znao šta hoće da kaže, u prošlu pak sredu je dao publicirati odjek i reagovanje Dragana Mraovića, velikog borca protiv „teofilizacije“ i „homokretenizacije“ (zašto ne i homoerotizacije) srpske kulture, koji je pod parolom „No Basaran“ - nakon što je uznegodovao zbog toga što je novinar/ka Danasa UKS nazvala „ratnohuškačkim“ - Draži čestitao što „sam napustio Danas“.
Mraovićev jurodivi, pride nepismeni, proseran je u stvari enciklika razaslata na adrese svih redakcija u Srbiji, od kojih se, kolko mi je poznato - a po logici Irokeza „neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj“ - samo Dražina udostojila objavljivanja.
Dobro je, međutim, što je Mraovićeva enciklika objavljena jer sama po sebi govori sve o UKS, koji će, kad (i ako) kucne njegov čas, naći načina da se uvuče u Đidovo dupe, a da Dražu u znak zahvalnosti za kooperativnost primi u svoje članstvo. Nakon što Vesića zbog neplaćanja članarine „izbriše iz evidencije“.
Ništa se u Srbiji ne menja. Četrdesetih, pedesetih - u provinciji bogme i sve do polovine šezdesetih godina prošlog veka - skojevci su ulazili u visoku politiku tako što su šišali „čupavce“ i sekli nogavice na pantalonama „frulicama“, onaj ko danas hoće da napreduje u karijeri, samo treba da političkog protivnika gađa kokoškom, što se onomad dogodilo Mariniki Tepić u Pančevu.
Najoštrije protestujući protiv gađanja kokoškama - ma koliko to bilo groteskno - usudiću se ipak da iznesem neke primedbe na opoziciono neposlušanje mojih dobrih, a besplatnih saveta. Još prigodom afere razbijanje glave Borka Stefanovića, opoziciji svih boja sam skrenuo pažnju da na skupove ne idu bez obezbeđenja, koje je lako iznajmiti, pun je Beograd takvih agencija.
Prisustvo obezbeđenja na političkim skupovima stvar je inače uobičajena i u državama mnogo pravnijim i mnogo manje nasilnim od Srbije. Svaki politički skup u svakoj zemlji je skup visokog rizika, koji nije mamac samo za ambiciozne stranačke omladince nego i za mnoštvo duduka i „boraca“ za ovu ili onu pravdenu stvar koji ne biraju sredstva da se domognu svojih pet minuta vorholovske slave.
Smisao prisustva obezbeđenja na političkim skupovima nije makljaža, još manje vlažni san katastrofičara - povod za građanski rat, nego odvraćanje. Pisac hoće da kaže da bi kruševačke siledžije tri puta razmislile pre neg nasrnu na Borka da je oko Stefanovića bilo četiri-pet takozvanih gorila, a da bi pančevački kokošar suočen sa mogućnošću da mu, ukoliko zamane, obezbeđenje nabije kokošku u dupe, od koke verovatno napravio supu.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega