Da se razumemo, uvek sam na strani struke. Daleko bilo kada bih pozvao da se struka ne sluša ili da kao pravnik tvrdim kako lekari nemaju pojma. Otuda, kad god čujem silne antivaksere i Gugl lekare koji nam preko interneta kažu da su vakcine svetsko zlo, naježim se, jer društvene mreže i generalno internet imaju sve veći uticaj i ogroman broj ljudi koji čita te besmislice, nažalost, u njih veruje. Posledice svakako mogu da budu nesagledive.

Ipak, ovo nije priča vezana za struku, jer ni sama struka nije jedinstvena o primeni epidemioloških mera, pa se sve više širom sveta mogu pročitati tekstovi po strukovnim medicinskim časopisima da je čuveni „lokdaun“, ili zaključavanje stanovništva, mera koja ne donosi nikakav efekat u borbi protiv koronavirusa. Da budem iskren, lično sam sve više zagovornik ove teze.

Čak, naprotiv, tvrdi se da upravo ova mera pogoduje većoj smrtnosti, jer ljudi koji su hronični bolesnici su prepušteni sami sebi zbog nemogućnosti da se adekvatno leče s obzirom na to da su gotovo sve zdravstvene ustanove u režimu kovid zdravstvenih ustanova.

Kad nema adekvatne terapije za hronične bolesnike, smrtni ishod jeste nešto što je realan ishod. Otuda, postoje teorije da je zapravo najveći uzrok povećane smrtnosti upravo samouko lečenje pacijenata. O sve većoj izolovanosti ljudi i gubljenju volje za društvenim životom, odnosno o sve većem otuđenju ljudi izlišno je pisati. Sa druge strane, opšte je primetno da se tzv. zaključavanjem broj zaraženih ne smanjuje, a u prilog tome govore brojke širom Evrope, gde su mere po rigidnosti dostigle svoj zenit.

Jedini efekat od zaključavanja, ali u negativnom smislu, jeste uništenje ekonomije i to pre svega radnih mesta. Zato, naš krizni štab bi trebalo malo da se primiri i da prekine s katastrofičnim najavama horor scenarija koji im daje alibi da ponovo uvode rigidne mere. Krizni štabe, dosta!

Koliko god se mislilo na zdravlje, a rigidnim merama koje su do sada bile na snazi realno se nije ništa postiglo, mora se misliti i na ekonomiju. Sve ove vakcine koje nabavljamo mi moramo i da platimo. Plaća se iz budžeta, a budžet se puni od privrede. Plate i penzije takođe se iz budžeta isplaćuju. Ukoliko privredu zavrnemo i ne dozvolimo joj da normalno funkcioniše, efekat je više nezaposlenih, zatvorene firme i manje para u budžetu. Što bi se reklo - duplo golo. Manje zaraženih nećemo imati, ali manje para u budžetu hoćemo.

Zato, želim da apelujem na krizni štab da se urazumi i da prekine s najavama daljeg maltretiranja naroda. Na narod apelujem da nosi masku, pere ruke i da poštuje sve propisane epidemiološke mere, a sa druge strane krizni štab zajedno s Vladom neka sprovede strogu kontrolu poštovanja propisanih mera. Privreda, posebno sektor ugostiteljstva i hotelijerstva, mora da se pusti normalno da funkcioniše uz relaksiranje mera. Svakom pooštravanju mera dužni smo da se suprotstavimo.