PREDRAG MARKOVIĆ: Kalamljenje

Sve zemlje na svetu se dvoume da li da vakcinaciju učine obaveznom. Srbija je taj problem rešila na samom početku svoje moderne državnosti. To se tada zvalo „kalamljenje“. Kasnije će se ova reč izgovarati „kalemljenje“. Nakalemljen čovek, kao i nakalemljena vinova loza, treba da živi duže i plodnije. Naša najbolja istoričarka medicine Jelena Jovanović Simić proučavala je vakcinacijska iskustva prvih Obrenovića.

Posle epidemije tifusa, od koga je stradala skoro svaka peta žrtva u Velikom ratu Srbije, srpska država želi da zaštiti pre svega vojsku od nove epidemije. Srpska vojska je na Solunskom frontu prvo bila vakcinisana francuskom vakcinom protiv tifusa u proleće 1916. godine. I tada su se javljali problemi sa reakcijama na vakcinu.

Mnogi vojnici su dobili visoku temperaturu i otoke. Mnogi su povraćali i bili klonuli. U tom trenutku u pomoć priskače veliki prijatelj našeg naroda, doktor Hiršfeld. On je godinu dana ranije napustio udobnu profesuru i zaputio se u srce epidemije, valjevsku bolnicu. Ponudio je Živojinu Mišiću vakcinu bez nuspojava, koju je prethodno isprobao na samom sebi. Mišić se prvi vakcinisao, za njim svi viši oficiri, a na kraju 110.000 vojnika.

Postoje razni argumenti za protivljenje vakcini. Neki od njih su na prvi pogled smešni, a zapravo su tužni. Takva je tvrdnja da se vakcinacijom ubacuju čipovi. Ta priča sadrži skoro neverovatne tehničke pojedinosti. Kolicni bi trebalo da je taj čip da prođe kroz iglu, koliko bi bio skup? Ali i da je sve to moguće, postavlja se pitanje svrhe.

Mnogi ljudi su se hvalili u doba pada komunizma kako ih je pratila Udba. Pokazalo se da je tajna policija pratila vrlo malobrojne pojedince. Kakve bi motive imao Bil Gejts ili iko drugi da prati moju strinu? Možda oni koji veruju u čipove i praćenje svih ljudi na svetu žele da se bar neko zanima za njihove živote. Pogotovo neko važan i moćan. O drugim smešno-tužnim argumentima protiv vakcinacije drugom prilikom.