Pre dvadesetak godina u emisiji PULS ŽIVOTA koju je na Sos kanalu vodio čuveni novinar Dragutin Backo Gregorić gošća je bila legendarna Jelena Genčić.

Iako svestrani sportista, pored tenisa bila je reprezentativka u rukometu, ona je po zanimanju bila istoričar umetnosti, završila filozofiju, svirala je klavir, a čitav radni vek provela je na televiziji Beograd, u početku kao asistent režije, a kasnije režiser. Imao sam ogromno poštovanje prema njoj, pa kad se emisija završila iz moje kancelarije sišao sam u režiju da je pozdravim i zahvalim na gostovanju.

Dugo smo pričali o raznim temama, ali sam bio fasciniran sa kakvom strašću je pričala o dečaku koji se zove Novak Đoković.

"To dete je rođeno da bude šampion. Takav talenat se nikad do sada ovde nije rodio.Ozbiljan, uporan, savestan, inteligentan, on će biti prvi reket sveta, u to sam ubedjena", rekla je tada Jelena Genčić.

Nole joj se odužio: prvi Vimblodonski pehar doneo je u kuću Jelene Genčić, treneru koji je prvi prepoznao njegov talenat i značajno doprineo da on postane najbolji teniser na planeti.

Na Sos kanalu, koji sam vodio pune 22 godine, nebrojeno puta smo slušali i divili se Noletu.

Sreo sam ga i sa njim se pozdravio samo jedanput u kancelariji Dragana Džajića.

Izmenjali smo nekoliko rečenica, ali sam bio oduševljen njegovom neposrednošću i šarmom.

U jednom od poslednjih interviju Novakov otac Srđan objasnio je zbog čega 98% ljudi u Srbiji na Novaka doživljava kao člana porodice:

"Vole ga svi normalni ljudi u svetu.Jeste se zapitali zašto najbolje igra u Kini?Tamo oceća pravu ljubav. Tamo ga vole bez zadrške, ono što na zapadu nije doživeo, niti će doživeti.Oni misle da samo oni postoje, a oni su samo jedna petina sveta, a gde su Kina, Indija, Rusija, Brazil, Afrika... tamo ga ljudi obožavaju", ističe Srdjan Đoković.

Pokušavam da odgonetnem, ali mi ne pada na pamet, da li ima još nešto što bi Novak mogao da uradi za nas.

Često sa gađenjem pročitam šta o Noletu pišu neki iskompleksirani i isfrustrirani novinari iz Engleske, zasmeta mi ako neki naš tabloid ili portal to prenese.

Novak zaslužuje da slavimo i veličamo svaku njegovu pobedu i pehar, jer je pitanje da li ćemo i kada imati nekoga ko je neprikosnoven i prvi na planeti u poslu kojim se bavi.

Ovih dana cela Srbija se "podigla na noge" zato što više od 2/3 građana nije bilo u stanju da vidi Ronaldov nepriznati gol i majstorije novog srpskog golgetera i rekordera Aleksandra Mitrovića.

Razlog je bizaran: REM koji po zakonu ima obavezu da napravi listu dogadjaja koji se moraju prenositi samo na televizijama koje pokrivaju čitavu teritoriju države i imaju slobodan pristup, to godinama ne radi.

Besni tv pretplatnici prete da će prekinuti da plaćaju pretplatu ako im se i ubuduće uskrati da na javnom servisu gledaju najbolje srpske sportiste.

Srbija ozbiljno ulaže u sport.

Našim reprezentativcima omogućeni su maksimalni uslovi za pripreme i od njih se očekuju medalje sa velikih takmičenja.

Izgrađeno je na desetine novih stadiona i hala, a obnovljeni su i renovirani mnogi objekti.

Nažalost, svedoci smo da su mnoga igrališta pusta, da je sve manje dece na njima. Potreban je mnogo ozbiljniji pristup ovom problemu, kontinuirana medijska kampanja i što više srpskog sporta na domaćim televizijama.

Najavljena je i izgradnja modernog nacionalnog stadiona u Surčinu gde će igrati naš državni tim koji dolaskom Dragana Stojkovića Piksija najavljuje bolje dane za našu reprezentaciju.

Ostaje bojazan da li će dobar, odnosno veći deo Srbije ikada videti kako on izgleda ako i ubuduće utakmice reprezentacije bude prenosila kablovska televizija koja se nalazi samo u mreži jednog operatora, a ne na javnom servisu koji finansiraju svi gradjani Srbije.

Prosto ne mogu da verujem da bilo koja druga zemlja ima takvo blago, kao što je Novak Đoković, od svog javnog servisa ne bi zahtevala da njegove uspehe i naše radosti ne gledamo na nacionalnoj televiziji.

RTS očigledno nije preterano zainteresovan, a ko zna možda ni za REM Novakovi mečevi, koje gleda cela planeta, nisu na listi najvažnijih događaja, iako u njihovom pravilniku piše da su na listi najvažnijih oni ako je "REČ O ZNAČAJNOM MEĐUNARODNOM SPORTSKOM DOGAĐAJU U KOME UČESTVUJU PREDSTANVICI SRBIJE" (citat).

Od ovog sastava Saveta REM-a to se nije moglo ni očekivati jer on godinama zatvara oči na kršenje zakona od strane televizija u vlasništvu Junajted grupe, ali su me iznenadili poslanici SNS-a koji se, inače, utrkuju ko će više kritikovati Šolaka i njegove televizije.

Njihov kolega Marijan Rističević podneo je predlog zakona o izmeni zakona o elektronskim medijima čime bi se trajno rešio problem reemitovanja i ko ima pravo na prenose najvažnijih dogadjaja čime bi se sprečilo nezakonito bogaćenje televizija koje su fiktivno prijavljene u Luksemburgu, a programe emituju iz Beograda.

I gle čuda: Rističevićev predlog nije prošao jer od 184 poslanika za je bilo samo 17 (poslanici Vulinove stranke i nekolicina iz SNS-a), 4 protiv (Ugljaninovi i Kamberijevi poslanici), dok 163 poslanika parlamentarne većine nije glasalo.

Do daljnjeg sve ostaje po starom: reprezentaciju Srbije moći će da gledaju samo oni koji su na mreži SBB-a, domaće televizije REM će kažnjavati za najsitnije prekršaje, a za kanale Junajted grupe zakoni neće važiti.

Piše: Dragiša Kovačević

(Kurir.rs)