Normalni ljudi neće da razmišljaju o nekom novom puškaranju. Normalni ljudi neće da razmišljaju o formiranju ratnih jedinica, mobilizaciji i kako će da sruše nekom kuću u komšiluku. Normalni ljudi hoće da razmišljaju o razvoju, ekonomskom napretku, novim putevima i fabrikama. Hoće da razmišljaju o osvajanjima, ali ne teritorija, već tržišta. Umesto ratnih jedinica žele da formiraju naučne centre pa u njima da mobilišu mlade naučnike. Normalan svet neće da mu deca odlaze sa ovih prostora, a rat bi tome i više nego doprineo, već žele da im deca ostanu, ili ako su već otišla, svako priželjkuje da mu se vrate sa znanjem koje su stekla i da ovde započnu biznis. Normalni ljudi razmišljaju o povezivanju, ostvarivanju novih poznanstava, afirmaciji svoje kulture i istorije pri tom poštujući svoje komšije. Zato, za sve idiote koji priželjkuju sukobe, koji se pozivaju na nekakve non-pejpere da bi na osnovu njih baljezgali o potencijalnim ratovima, imam jednu veoma jasnu poruku - odjebite!

Ovo se posebno odnosi na Bakira Izetbegovića. Za sve vreme njegove vlasti ljudski nije dve ulice zakrpio, ljudi mu odlaze iz Bosne svuda po regionu da rade, jer u Bosni i Hercegovini ne radi ništa, a jedino čime se on godinama služi su emocije ljudi iz prethodnog rata i kad god oseti da mu se vlast ljulja, on krene sa zapaljivom retorikom predstavljajući sebe navodnim zaštitnikom BiH. Istina je da je Bakir jedino zaštitnik lopova iz svoje partije, koji nemilice pljačkaju po Bosni sve čega se dohvate. Srbija nije pretnja BiH, već naprotiv, Srbija je šansa za razvoj ekonomije BiH. Srbija hoće da gradi puteve, da povezuje Srbe i Bošnjake, da cveta biznis između dve zemlje i ne pada joj ni u ludilu na pamet da uleće u Bakirove zamke i da se s njim takmiči u ratnoj retorici. Ko rat hoće, neka mu u kući bude.

Elem, bogu hvala, imam četvoro dece. Sve pare ovog sveta koje zaradim trudiću se da uložim u njihovo obrazovanje. Oduševljen sam nedavnim prilogom o naučno-tehnološkom parku u Beogradu koji je Senad Hadžifejzović uradio za Fejs televiziju posle intervjua sa Aleksandrom Vučićem. Bio sam ponosan što je Srbija uspela tako nešto veličanstveno da izgradi i što će puno takvih parkova još praviti, a posebno što će slične projekte raditi i po BiH. Ono što me je rastužilo je činjenica da ovde kod nas slabo ko zna išta o tom parku i što medije ta tema ne zanima. Morao je Hadžifejzović da dođe i da nam pokaže koliko smo napredovali, jer mi sebe ne cenimo. No, da budemo iskreni, ne ceni to medijska i politička elita ni u Bosni ništa. Razlog tome je činjenica da gotovo svuda u regionu političku elitu sve više čini polusvet koji je ogadio pristojnim ljudima da se politikom bave. Vučić tu odskače, jer njegova vizija u odnosu na sve ostale su nove fabrike, putevi, veći BDP, naučno-tehnološki parkovi, vakcine protiv kovida... Jednom rečju, rezultati. Na sve to, Vučić nigde ne koristi ratnu retoriku, jer mu nije potrebna. Ona je potrebna samo onima koji ama baš ništa nisu uradili i takvi, da bi svoju vlast sačuvali, mogu čak i da uvuku narod u sukobe. Posebno ako su na uzici stranog faktora i glume korisne budale. Zato je veoma važno da ulažemo što više u obrazovanje i inovacije. Važno je da svi u regionu napravimo pismenu političku i naučnu elitu, a ne da nam polusvet diktira život.

Što se tiče polusveta koji bi da ratuje, poruka iz naslova im ne gine, a Izetbegoviću dodatno s velikim zadovoljstvom mogu da poručim - odjebi, ba, Bakire!