Na sajtu Đilasove Stranke slobode i pravde velikim slovima piše: „Imamo plan za dan posle“.

Basara u svojim kolumnama verovanje u dolazak tog dana naziva vlažnim snovima, ali mi ćemo se pozabaviti realnošću, koja je mnogo manje uzbudljiva. Da vidimo gde je SSP danas i ovde, šta ti veselnici rade dok čekaju dan što doći neće.

Šta rade? Čupaju, pa sade! Žive u svom izmišljenom svetu. Mesečare...

Tu skoro, naime, doneta je prvostepena presuda po tužbi koju je Dragan Đilas, biznismen i političar (hibridna sorta koja lepo uspeva samo u državama nedovršene demokratije, kakva je i Srbija bila posle 5. oktobra), podneo protiv Kurira. Komentarisanjem presude nećemo se baviti jer nije pravosnažna. Naši advokati spremaju žalbu, a sva je prilika da će se žaliti i Đilas, pošto je sud odbacio većinu njegovih navoda...

Najkraće: Kurir je na osnovu zvanične dokumentacije ustanovio da je Dragan Đilas pre 5. oktobra sa tadašnjom suprugom započeo bespravno zidanje vile na Senjaku, a da je legalizaciju objekta u neuobičajeno kratkom roku od osam dana obavio tek 2006. godine, u vreme kad je bio na položaju direktora Narodne kancelarije predsednika Srbije. Osim ovog, utvrdili smo da plac na kojem je vila nije u njegovom vlasništvu, što znači da zakonski uslovi za legalizaciju - ponavljamo: u vreme kad je bio na vlasti! - nisu postojali! I još ovo: tuđi plac vredan više od pola miliona evra omeđio je kao svoj.

O ovome smo u januaru 2019. objavili pet tekstova, a Dragan Đilas u to vreme ništa od navedenog nije osporio (kako bi i mogao, činjenice su!) osim što je uputio primedbu da ograda oko placa nije od betona, nego od tuje! Ali tužio nas je jer, prepričavamo, tvrdnje o njegovim malverzacijama stvaraju o njemu negativnu sliku u društvu, što može da ima posledice ne samo po njega već i po njegovu porodicu i decu!

Sud je utvrdio da su dokumenta koja je Kurir citirao valjana i da smo informacijama pristupili profesionalno i sa dužnom pažnjom. Jedino je našao manu naslovu „Lažeš kao Đilas!“ jer, citiramo, „može da deluje na svest običnog čitaoca i da izvuče zaključak da je laganje jedna od osnovnih karakteristika ličnosti tužioca, da je kod njega ta crta toliko izražena...“ (gromoglasni smeh i odobravanje).

A šta je Đilas uradio posle ovoga? Ono što se moglo i očekivati od njega: slagao je! Na sajtu stranke objavljena je vest pod naslovom koji sugeriše da je reč o citatu „Viši sud: Kurir ugrozio bezbednost i sigurnost Dragana Đilasa i njegove porodice“! Na dvadeset strana presude reči „porodica“ i „sigurnost“ pominje se po jednom (u citatu iz Đilasove tužbe), a „bezbednost“ tri puta - jednom u navodima tužbe, drugi put kao „javna“ i treći put „nacionalna“ bezbednost. Nigde onog što Đilasova stranka tvrdi!

Ali njegove novine i portali Danas, N1, Direktno, Nova. rs... požurili su da prenesu da je „Viši sud rekao“ da je „Kurir ugrozio...“! U horu, kao pačići mali.

Nije to utisak, činjenica je da je „ta crta toliko izražena“... da se s pouzdanošću može reći „Lažeš kao Đilasovi mediji!“

Prosto da se čovek zapita zašto jednom ne objave da je Dragan Đilas pobedio na izborima, izljube se i čestitaju, pa lepo i srećno žive u svom svetu, neometani činjenicama...

Čemu ova predigra, kad ih uvek uhvate u laži?