FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Seksualnost i amaterizam
Politika je zanat - i to vrlo zaguljen - a političar je profesija. Tako to ide u dobro uređenim državama. Kad u takvim državama neko namerači da se bavi politikom, onda se učlani u neku od partija, zatim vredno radi - u početku volonterski - i strpljivo peče zanat, da bi posle dužeg partijskog radnog staža dogurao do kandidata za poslanika.
Što ne znači da će i postati poslanik. Ali ako postane, onda postaje takozvani profesionalni kadar. Iz tog profesionalnog kadra se - takođe na osnovu uloženog truda i vidljivih rezultata - potom biraju kandidati za ministre. I to po nekoliko njih za svako ministarsko mesto. I tu opet počinje nadmetanje i dokazivanje.
To što u stabilnim državama neka partija trenutno nije na vlasti uopšte ne znači da nema vladu. Još kako je ima. Ta vlada - takozvana vlada u senci - danonoćno radi, možda i više nego vladajuća. Umesto da istražuje ko iz vladajuće vlade koga jebe - i pod kojim uslovima - vlada u senci lovi greške vladajuće vlade i umesto da vladajućim ministrima nabija rogove, te greške im nabija na nos.
Naravno, ukoliko vazda znatiželjni mediji savataju nekog vladajućeg političara spuštenih gaća - pogotovo ako ga savataju sa maloletnicom ili, daleko bilo, s muškarcem - vlada u senci će to momentalno iskoristiti da sobali vladajuću vladu i da se po krakom postupku uspentra na vlast.
U Srbiji nije tako. Svaki iole otresitiji dilber u Srbiji koji naumi da se bavi politikom po kratkom postupku osniva stranku, okuplja izvestan broj zgubidana i lovaca u mutnom, koji ga - na slobodnim, je li, stranačkim izborima - izglasaju za predsednika i potom doživotno predsednikuje strankom, vrlo često (mada manje doživotno) i državom, a da prethodno nema dana političkog iskustva i rada na terenu, a vrlo često (gotovo uvek) ni pojma šta je uopšte politika i čemu treba da služi.
To je moguće u nedovršenoj državi u kojoj su glavni (ponekad fiktivni, pritom i nerešivi) problemi izvan nje, recimo na otcepljenom Kosovu i u imaginarnom „srpskom svetu“, pa čak i u Evroaziji, u kojoj je dovoljno dreknuti „živela Srbija“, „niko ne sme da vas bije“ ili „nikada nećemo dozvoliti“ (bilo šta što je inače davno dozvoljeno) i biti aklamacijom izabran na vlast. Protiv takvih vlasti - a s izuzetkom vlade Zorana Đinđića sve su bile takve - navodno se bori opozicija koja radi posao, koji u Saudi Arabiji, Somaliji i Iranu obavlja seksualna policija.
Zamislimo apsurdnu situaciju: Visokom Vučiću jednog dana dokurči obnašanje Visoke Vlasti. Odluči da ode u mirovinu, sazove opozicionare i kaže im: „Evo vam vlast, jebala vas vlast.“ I šta sutra? Gde naći ministre? Eh, gde? Naći će se ih se dvadeset hiljada, ne dvadeset (i kusur, varira to od vlasti do vlasti). U tome i jeste problem. Lako je naći ministra, nemoguće je, bar u Srbiji, naći dobrog.
Može se mirne duše reći da u istoriji i životu prolazimo mnogo bolje nego što bi se očekivalo, s obzirom na količinu amaterizma, improvizacija i odsustva svih kriterijuma.
SKANDAL! HRT POZVAO NA UBISTVO VUČIĆA! Traže obaranje predsedničkog aviona iznad Beograda, poslanici Evropskog parlamenta se SMEJU U STUDIJU