Socijalistička partija Albanije, čiji je lider aktuelni premijer Edi Rama, upisala se u istoriju albanskog parlamentarizma postavši prva partija koja je od pada komunističkog režima Envera Hodže (prvi višestranački izbori održani su 31. marta 1991. g.) osvojila tri premijerska mandata zaredom.

Na nedavno završenim izborima (održanim 25. aprila) SP je osvojio 74 od ukupno 140 mesta, koliko ima albanski parlament. Drugo mesto pripalo je koaliciji koju je predvodila najveća opoziciona stranka, Demokratska partija Ljuljzima Baše, dok je kao treći završio Socijalistički pokret za integraciju Monike Krijemadi, supruge predsednika Albanije Iljira Mete. Cenzus je prešla i Socijaldemokratska partija Toma Došija, koja je osvojila tri poslanička mesta.

Predizbornu kampanju obeležile su žestoke međusobne optužbe, incidenti i nasilje između pristalica dve najsnažnije partije.

Evropske integracije, sprovođenje vakcinacije stanovništva protiv koronavirusa, ekonomska obnova, nastavak reformi i demokratizacija državnih institucija činili su okosnicu izborne kampanje Edija Rame. Uoči izbora Rama je najavio da će osvojiti između 74 i 78 mandata, što bi njegovoj partiji omogućilo nastavak samostalne vladavine. Istakao je i da ako ne osvoji 71 mandat, neće formirati koalicije s drugim strankama i praviti „vladu iz sažaljenja“ i da će u tom slučaju „ostaviti teret drugima“.

Posle optužbe za izbornu krađu i zloupotrebe na izborima 2017. od strane Raminih socijalista, a nakon bojkota parlamenta više od dve godine, nacionalno-konzervativna partija DP je odlučila da učestvuje na ovim izborima očekujući sigurnu pobedu. Ljuljzim Baša i njegovi koalicioni partneri pokušali su da se predstave kao snaga koja može doneti promene i osloboditi zemlju od korupcije i organizovanog kriminala.

Predsednik Albanije Iljir Meta je tokom kampanje isticao da su ovi izbori odlučujući za Albaniju i njene građane, često optužujući Socijalističku partiju za kupovinu glasova i druge nepravilnosti. Meta je obećao i da će podneti ostavku u slučaju poraza koalicije okupljene oko Demokratske partije.

U proteklih 30 godina Albanija se znatno promenila: stvoren je okvir pravne i demokratske države, počele su da se sprovode strukturne reforme u mnogim oblastima, razvilo se građansko društvo i uspostavljeni su slobodni i nezavisni mediji. Albanija je postala i članica NATO 2009. godine. Bez obzira na to što je EK formalno dala preporuku da se sa Albanijom otvore pristupni pregovori, to se još uvek nije dogodilo.

Međutim, korupcija, kriminal, siromaštvo, nezaposlenost, odliv stanovništva i sukob dve najuticajnije i najveće partije zemlju već godinama blokiraju i to je koči u njenom demokratskom razvoju.

Albanija je danas jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, a pandemija kovida 19 je samo dodatno pogoršala stanje. Ova zemlja je prošle godine zbog posledica ove pošasti zabežila pad bruto domaćeg proizvoda od 3,31 odsto.

Iako su mnogi očekivali da će ovi izbori biti prekretnica za evropsku budućnost Albanije, oni neće doneti značajnije promene u ovoj posvađanoj i polarizovanoj zemlji.