MILOVAN JOVANOVIĆ: Nedostižni mir

Odluka nižih sudova da isele 28 palestinkih porodica iz dela Istočnog Jerusalima - kvarta Šeik Džarah i upad Izraelaca u dzamiju Al Aksa bile su varnice koje su zapalile novu vatru sukoba izmedju Izraela i Palestine. Nakon što Izrael nije prihvatio ultimatum da se njegove snage bezbednosti povuku iz jerusalimskog kompleksa, u kojem se nalazi džamija Al Aksa, Hamas je otpočeo sa raketiranjem izraelskih gradova. Krv je prolivena, a očekivani odgovor izraelskih snaga je ubrzo usledio. Najnovija eskalacija sukoba izmedju Izraela i Palestine uzrokovana je u mnogome unutrašnjim dešavanjima u ovim državama. Dugogodišnji premijer Benjamin Netanjahu vratio je mandat jer nije uspeo da dogovori formiranje Vlade. Novi mandatar Jair Lapid započeo je pregovore sa liderom partije Jamina Naftali Benetom i partijom izraelskih Arapa o formiranju koalicije kako bi se prekinula dvanestogodišnja vladavina Netanjahua. U Palestini su otkazani izbori koji su bili zakazani za 22. maj i ne zna se da li će se uopšte održati.Trebalo je da to budu prvi izbori posle 14 godina. Lideru Fataha Mahmudu Abasu i vođi Hamasa Ismailu Hanijeu odgovaraju sukobi u izbornoj kampanji za palestinsku samoupravu na Zapadnoj Obali i u Pojasu Gaze. Kroz ove sukobe Hamas pokušava da se predstavi kao jedina snaga koja je u stanju da zaštiti palestinske interese. Mirovni pregovori izmedju Izraela i Palestine se bezuspešno vode više od 25 godina.Palestinci već 70 god. preskupo plaćaju odluku kojom su odbili plan UN iz 1947.g. o podeli Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku, gde bi Jerusalim bio zaseban trokonfesionalni medjunarodni grad. Jevrejske vodje su bile saglasne i prihvatile ponudu dok je arapska strana ovaj predlog odbacila. Jerusalim je sveti grad za Jevreje, hrišćane i muslimane, grad u potpunosti pod kontrolom Izreaela, koji ga je 1980. godine proglasio za svoju prestonicu i u koji je izmestio skupštinu ( Kneset), vladu i ministarstva.Istočni Jerusalim za Palestince predstavlja glavni grad palestinske države. Sukob između Izraela i Arapa nije samo etnički, teritorijalni, nacionalni, kulturni nego i religijski. Brdo hrama za Jevreje, a Haram al Šarif za muslimane, posebno je mesto oko kojeg se lome koplja i zbog kog je nemoguć bilo kakav kompromis izmedju jevreja i muslimana. Po predanju tu je nekada stajao hram koji je podigao kralj Solomon i koji su prvo srusili Vavilonci a potom i Rimljani nakon što ga je obnovio kralj Irod. Danas se na tom mestu nalaze džamije Al-Aksa i Kupola na steni. Posle Meke i Medine, za muslimane je ovo treće sveto mesto po značaju jer se sa tog mesta Muhamed na krilatoj kobili Buraku vinuo u nebo,video raj i pakao i susreo sa Alahom. Jevreji veruju u dolazak Mesije i spasenje koje podrazumeva prinošenje žrtve koja se jedino može prineti u hramu koji se nalazi na Brdu hrama. San svih Jevreja je povratak u Jerusalim i obnova Hrama. Za sada to nije moguće jer bi rušenje džamija dovelo do svetog rata (džihada) protiv Izraela.