FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Ostajte pare ođe

Drevni letopisci su zabeležili da su u X veku po carigradskim pijacama vođene suptilne teološke rasprave između piljarica i kupaca - takvo bilo vreme - a moja će neznatnost, kao nešto manje drevan letopisac, zabeležiti da su se u XXI veku u Beogradu i Podgorici, koji se polako ali sigurno vraćaju u X vek, lomila koplja koji će arhipastir zasesti na tron Sv. Petra Cetinjskog.

Budući snažna ličnost, jedini teolog u SPC vredan pravoslavno-ekumenskog pomena, sa ogromnim ličnim autoritetom u Crnoj Gori, kad mu to ne bi odgovaralo, Amfilohije ič nije zarezivao beogradsku centralu i - što je još gore - Centralnu Beogradsku Ličnost. Govorkalo se čak - i to ne sasvim bez osnova - da Amfilohije pomišlja i na autokefalizaciju Crnogorske mitropolije.

Iako je Krivokapićev izlet u Beograd naoko urodio plodom, tj. Joanikijevim epskim vozdviženijem na tron Sv. Petra Cetinjskog, Zdravku je u Beogradu, a naročito u beogradskim tabloidima, naglo opao rejting. U stvari se srozao na najniže grane. Dojučerašnja „uzdanica srpstva“ prekonoć je optužen za nameru da MCP otcepi od SPC, pa čak - ako je verovati žutari Alo - i za „antsrpsko delovanje“, istovetno delovanju jednog drugog Krivokapića - Ranka.

Ako se dvoumio, ne znam zašto se sabor SPC dvoumio - verovatno zato što su u strahu velike oči - oko Joanikijevog izbora. Joanikije naprosto nema „visinu“ za Amfilohija, kao uzoran monah, biće slepo poslušan centrali, a centrala će se pobrinuti da bude poslušan i Najvišoj Ličnosti.

Naivčina bi rekao - u čemu je problem, svi će živeti dugo i srećno. Problem je u tome što neće. Isuviše je jaka takozvana srpska autonomistička struja u Mitropoliji crnogrosko-primorskoj, skenderijskoj itd. Muke će imati Joanikije, koji nema ni „a“ od Amfilohijevog autoriteta, da pacifikuje popa Gojka Perovića & Co, koji smatraju da Srbi jesu braća, ali da im kese nisu sestre. Tu je suština svih nedoumica i svih zavrzlama. Za razliku od carigradskih piljarica i njihovih kupaca, srpskocrnogorske piljarice i kupci se ne glože oko teoloških finesa, nego oko džakova para, od kojih u postojećem poretku crkvenih stvari mnogi odlaze u Beograd. A mogli bi „ostati ođe“.