FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Odgajivači žaba

Žabe se moraju progutati, rekao je otprilike Đinđić - ne misleći, pritom, na žabe, nego na promenu kolektivne percepcije realnosti - pa kad se već moraju progutati - dodao je - najbolje je početi sa najvećom, ostale po prirodni stvari lakše prolaze kroz jednjak. To se, naravno, žabljem kolektivu većinski nije svidelo, pa su žabe progutale Đinđića i nastavile da se razmnožavaju. Žabe su metafora za neprijatne stvari, neizbežne pratilje života svih ljudi i svih naroda. To su stvari za koje bi bilo bolje da se nisu dogodile - što je nemoguća misija, neprestano se događaju - i sa kojim se može nositi na dva načina: jedan je priznati grešku i preuzeti odgovornost (što otvara mogućnost da se stvar popravi), a drugi, u Srbiji mnogo popularniji, jeste pretvarati se da se neprijatna stvar nije dogodila, što dodatno komplikuje stvar jer se greške talože i rađaju sve teže i teže greške, koje je sve teže i teže ispraviti.

Logika istorije je udesila tako da se - kad društva koja stalno greše, a greške ne ispravljaju, prekardaše - uvek nađe neka spoljašnja sila koja ih natera da na silu boga pojedu poneku žabu. E, upravo to „nam“ se dogodilo pre tri dana. Haški tribunal je (očekivano) Ratku Mladiću potvrdio kaznu doživotnog zatvora. Glavna haška tužibaba Serž Bramerc izričito je naglasio da ta osuda nije „osuda čitavog srpskog naroda“, što i nije, jer je osudom Mladića zločin personalizovan, ali mnogi istaknuti predstavnici srpskog naroda - kako iz Srbije, tako i „iz ostatka srpskog sveta, kako iz vlasti tako iz opozicije - pohitali su da demantuju Bramerca i da ustvrde da smo svi krivi. To je „presuda srpskom narodu“.