VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Pretpostavka nevinosti
Ni sam ne znam koliko sam puta iznosio neophodnost da se poštuje član 3. Zakonika o krivičnom postupku koji definiše pretpostavku nevinosti. Jednostavno, ljudi Božiji, naviknimo se na osnovni postulat svakog krivičnog postupka - niko nije kriv dok se njegova krivica ne dokaže. Teret dokazivanja krivice uvek je na tužiocu.
Okrivljeni nikada ne bi smeo da dođe u poziciju da dokazuje svoju nevinost, mada neretko čitamo i slušamo po medijima kako okrivljeni ima priliku da dokaže da je nevin. Ne, to tako ne ide. Uvek tužilac dokazuje nečiju krivicu, a okrivljeni ima pravo da se brani, odnosno njegova odbrana ima pravo da osporava dokaze koje tužilac iznosi. To je za svaki krivični postupak amin!
Sve ovo navodim zbog slučaja koji je iz temelja uzdrmao javnost u kome je mlada glumica Danijela Štajnfeld optužila doajena srpskog glumišta Branislava Lečića da je tokom rada na jednoj pozorišnoj predstavi sada već davne 2012. godine silovao. Da se razumemo, kao otac dva ženska deteta, apsolutno sam neko ko ima svu empatiju ovog sveta prema devojkama koje su doživele silovanje.
Apsolutni sam pobornik najstrožeg mogućeg kažnjavanja monstruma koji učine takvo delo. Konkretno, u ovom slučaju ne želim da ulazim u to da li je Danijela rekla istinu ili nije, ali ipak moramo da prihvatimo činjenicu da su navodi njene krivične prijave protiv Lečića odbačeni. Možda je tužilaštvo loše uradilo istragu, možda nisu učinili sve da se dođe do istine, sve je to možda. Kao što je možda tužilaštvo uradilo i sve što je moglo, pa je istragu sprovelo najbolje moguće.
Znači, ne ulazim ni u to. Suština je da je bar za sada tužilaštvo njenu prijavu odbacilo, kao što je i činjenica da o toj vesti mediji, bilo režimski ili opozicioni, nisu dali ni deseti deo prostora u odnosu na period kada je Lečić razvlačen po tim istim medijima da je silovatelj.
Lečićev primer je školski primer apsolutnog kršenja pretpostavke nevinosti i osude javnosti koja je proistekla iz nenormalne kampanje koja je vođena u medijima. Lečić je apriori označen kao silovatelj i stičem utisak da u ovom slučaju istina nikog nije zanimala.
Kao što verujem da ni sada veći deo onih koji su Lečića unapred osudili istina ne zanima. Kakvi smo to ljudi da uzimamo sami pravdu u svoje ruke i da svakom presuđujemo i to samo zbog tiraža, gledanosti ili lajkova?
Taj isti Lečić ima decu. Da li se neko zapitao kako je njima bilo dok su o svom ocu čitali da je silovatelj? Posle takve blistave glumačke karijere koju ima iza sebe, pa i političke, jer je bio ministar kulture u vreme Zorana Đinđića i to na lični Đinđićev izbor, sve mu je uništeno jer je označen da siluje koleginice.
Na kraju, ne bih voleo da sam u pravu, ali stičem utisak da je Lečić uništen iz političkih razloga. Nije se povinovao onom ko smatra da je gazda nekadašnje im zajedničke stranke, pa i gazda cele opozicije. Zato je morao da prođe medijskog toplog zeca i da na vreme bude sklonjen. Između ostalog, i na ovako sraman način.
Naravno, ovo ne tvrdim, ali naglas razmišljam, a ukoliko su moja razmišljanja tačna, onda neka služi na čast onima koji su sve ovo osmislili kako bi protivnika sklonili. Ti ljudi su spremni na sve, jer ovako nešto samo monstrumi mogu da osmisle.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega