ZAŠTO SE PRIKRIVAJU MASOVNI ZLOČINI NAD SRPSKIM CIVILIMA? Zar Kravica nije Srebrenica
Autorski tekst Miodraga Miše Vujovića, novinara, književnika i publiciste , prenosimo u celosti:
Niko normalan ne osporava zločin - nad muslimanskim zarobljenicima, tačnije nalog da se ta bestijalnost počini od strane korumpiranih i odmetnutih bezbedonosnih i paravojnih formacija. Ali zašto se prikrivaju masovni zločini nad srpskim civilima?
Mučno je neljudski i nehumano prebrojavati žrtve. Još surovije je favorizovati stradalnike, a zločin ih je diskriminisati. I tu se svi slažu, ukoliko u pitanju nisu Srbi, što je postala praksa, prihvaćena od onih čiji je vekovni zadatak da spreče opstanak jakog pravoslavnog naroda na Balkanu. Ni veliki Srbi ni mali Rusi, nisu poželjni da kontrolišu pupak Evrope. Stoga im se prekraja istorija, revizionistički i fantomski nameću zločini, fabrikuje fašizam i u sve to se još pokušava upetljati Srpska pravoslavna crkva kao čuvar tradicionalnog morala i jedina, do kraja, nereformisana ustanova srpskog naroda. SPC se proglašava kao platforma Velike Srbije bliska ruskim imperijalnim interesima, ali i Bogu, a rat protiv Boga već uveliko traje kroz razne forme razbijanja duhovnog bića kolektiviteta. Apsurd je da su na tom zadatku našle saglasje i takve suprotnosti kakav je ekstremni islamski fudamentalizam, neonacisti, crnokopuljaši, cionisti, rimokatolici, demokrate, anarhisti, teroristi, feministički i LGBT pokreti.
No, da se ne rasplinjavam i da ne ponavljam opšta mesta u ovoj repriznoj kampanji prepunoj nelogilnosti ispalih iz ogromnog bubnja iskrivljenih ili falcifikovanih događaja. I ne samo izmišljenih već i prećutanih, sada potisnutih i relativizovanih.
Srebrenica je velika bestijalnost savremenih moćnika, dobro osmišljena strategija žrtvovanja sopstvenih građana koju je muslimansko rukovodstvo realizovalo po nalogu Klintonove administracije kako bi se odstrelili neposlušni i raspojasani Srbi. Činjenice koje demistifikuju laži su neoborive, ali zaglušujuća galama i marketing ovog projekta uporno pokušavaju da ih zatrpaju papagajskim kreštanjem o genocidnim aktu Srba nad nenaoružanim muslimanima u ovoj istočno bosanskoj kasabi. U čemu je razlika između Kravice i Srebrenice? Ili Srebrenice i ostalih srpskih sela u njenoj okolini? Zašto se srpske žrtve omalovažavaju a muslimanski zločinci proizvode u heroje. Zar je herojstvo nabijati na nož vezane ljude.
Filip Morijon je u knjizi “Reč vojnika” objavio da je Naser Orić, iz zaštićene zone pod patronatom UNPROFOR-a “ često odlazio u krvave pohode na lokalna srpska sela. “Priznao je da nije bilo zarobljavanja već su i civili masovno ubijani jer su mu zakoni njegove vere to nalagali”, navodi general Morijon reči Nasera Orića.
Zašto svet ćuti na sve glasniji otpor ljudi poput Hakije Meholjića jednog od policijskih rukovodilaca i Ibrana Mustafića koji optužuju svije rukovodstvo za stradanje zarobljenih muslimana, bacajući novi svetlo na među muslimanske sukobe prilikom proboja, dovodeći u pitanje zvaničan broj stradalih – osuđujući već tradicionalne julske rituale sahrane pokojnika ekshumiranih širom BiH. Zar se ratni poklič “Alah u egber” pod kojim su ubijani Srbi širim bih razlikuje od onog u Siriji ili Avganistanu!?
Zar Dobrina Prodanović iz Ratkovića čijeg sina Živana su ranjenog u kukuruziptu dokrajčili 21. juna 1992. godine motornim testerom, nije majka. Zar se njena utroba nije cepala dok je naričući držala sinovljevu lobanju. Zar ona i hiljade drugih srpskih majki nisu majke Srebrenice. Zar žrtve Kravice nemaju pravo na pravdu. Ko je odgovarao za 3267 Srba? Glavni egzekutor Naser Orić je oslobođen dok je nekoliko njegovih jurišnika dobilo dvadesetak godina zatvora.
Niko normalan ne osporava zločin – nad muslimanskim zarobljenicima, tačnije nalog da se ta bestijalnost počini od strane korumpiranih i odmetnutih bezbedonosnih i paravojnih formacija. Ali zašto se prikrivaju masovni zločini nad srpskim civilima?
Po čemu se razlikuje to zlodelo nad muslimanima u odnosu na onoga nad Srbima? U Potočarima već dve decenije se pravi hepening – svi idu na poklonjenje od Srbije se traži da puzi i da se autožigoše za sto godina unapred. Posle julskog zločina u Srebrenici bombardovana je Republika Srpska. Izgovor da se ne dogodi Srebrenica pratio je i NATO zločin nad SR Jugoslavijom. Danas je Srebrenica pokušaj da se ukine Republika Srpska, disciplinuje Srbija, rastoči srpski narod, podeli crkva.
Ćaba u Potočarima je politički Egzit sa novim pokojnicima, i starom licemerima.
kurir.rs/In4s/Mišo Vujović
Bonus video:
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati