ALEKSANDRA JERKOV: Kula od karata
Juče su stanari zgrade u Vidovdanskoj ulici na Vračaru došli da posete ruševine svoje zgrade i da vide svoje stanove, kada se, na njihov šok i užas, začuo poznati zvuk pucanja, a još jedan deo zgrade se urušio, odnoseći još nečiji život, imovinu, uspomene i sve što su imali i stekli u ambis gradilišta pored, koje ih je već preskupo koštalo, koje ih je koštalo svega.
Nakon što se prvi deo zgrade zbog radova na gradilištu u neposrednoj blizini zgrade srušio u petak, stanari su raseljeni, zgrada evakuisana i zapečaćena, a njima je najstrože zabranjeno da uđu u stanove i uzmu svoju imovinu, uspomene ili bilo šta što bi im iz stana bilo važno.
Stanari koji i dalje ne znaju da li će i na koji način biti obeštećeni za nemerljivu štetu koja im je naneta i koji se nalaze u privremenom smeštaju bez ičega što su u životu stekli, zaradili i imali, svedoče o tome da su i u trenutku novog obrušavanja radovi bili u toku, da su oni nastavljeni, a da se u trenutku ovog poslednjeg obrušavanja zatrpavala rupa koja je nastala prilikom prvog. U trenutku su ostali bez svega, zbog tuđe bahatosti, neznanja, siledžijstva i zakona jačeg, koji se ko zna koji put pokazao kao jedini zakon koji se uvek i bez izuzetka poštuje.
Slična stvar se desila i u Novom Sadu pre više godina, kada se, isto tako zbog susednog gradilišta i investitora koji je uprkos upozorenjima nastavljao da sprovodi radove, srušio ceo zid višespratnice, čiji se stanari godinama kasnije bore za pravdu, obeštećenje i nekakav epilog koji bi bio koliko-toliko zadovoljavajući. I oni su, kao i stanari Vidovdanske, izgubili sve, bili primorani da napuste svoje stanove i ostave svu svoju imovinu u pokušaju da spasu sopstvene živote. Igračke, fotografije, stari pokloni, tanjiri, dnevnici, dečji crteži, knjige, uspomene na one koji više nisu sa nama, nakit, slike, vredne i manje vredne sitnice - sve je to ostalo zatrpano u šutu i prašini koja se ne sleže od petka, što zbog novih urušavanja, što zbog neprekidnog rada bagera na gradilištu, koje je sve i prouzrokovalo.
Ima li šta važnije od profita investitora? Ima li struke koja može da im kaže da se temelji zgrade ne mogu graditi tako da potkopavaju temelje susedne zgrade, ugrožavaju tuđe živote i ostavljaju nevine ljude na ulici? Ima li službe koja može nadgledati beskrajno izdavanje građevinskih dozvola bez kriterijuma, pravila i mimo zakona? Ima li načina da se ne izda i ne proda svaki slobodni pedalj zemlje za izgradnju novih višespratnica? Ima li prava, zakona i pravde, ima li načina da se ovakvom siledžijstvu, bahatosti i bezakonju stane na put? Stanari srušene zgrade u Vidovdanskoj ulici čekaju odluke komisija, inspekcija i radnih grupa da im kažu šta će se desiti sa svime što su celog života sticali.
Gde su bile te komisije, inspekcije i radne grupe kada su onima koji su ih ostavili bez svega dodeljivane dozvole, licence i građevinsko zemljište? Nažalost, nisu prvi kojima se ovako nešto desilo. Neka budu poslednji.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega