VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Paradoks i licemerje

Sve ono čega se čitav civilizovan svet gadio, sve ono zbog čega se sablažnjavao ne verujući da takvi monstrumi uopšte hodaju zemaljskom kuglom, danas je postalo realnost. Pokret tzv. islamskih studenata, talibani, čiji je idejni vođa Osama bin Laden, osnivač, kako su nas učili, Al Kaide, postali su prihvatljiva vlast.

Razumljivo, dvadeset godina nije malo. Mnogo toga se promenilo, svakako su se promenile i prilike u svetu, dominacija jedne supersile koja je bila nadmoćna te 2001. godine nije više tako snažna... Ipak, za pune dve decenije talibani ne da nisu uništeni već naprotiv - oni se u velikom stilu vraćaju na vlast. Imaju moderno naoružanje, vojne instruktore koji upravljaju avionima i helikopterima, odlične poznavaoce protivvazdušne odbrane i vrhunske vojne stratege. Iznad svega, imaju neverovatno dobru propagandu koja se širila kao epidemija tokom njihove ofanzive. Saopštenja talibana su na najvišem mogućem nivou poznavanja politike i korespondencije sa širim narodnim masama. Takođe, poznavanje širenja propagande na društvenim mrežama je fascinantno. Oni imaju svoje portparole, političke predstavnike, koriste Tviter, Fejsbuk i sve ostale vidove komunikacije. M

ejnstrim zapadni mediji im takođe idu naruku, jer svaku priliku koriste da ih umiju, odnosno da ih predstave u sasvim drugom svetlu u odnosu na ono što su bili pre dvadeset godina. Avganistanska vlast koju su talibani najurili, a koja je inače bila američko čedo, sada se predstavlja kao korumpirana, bahata, lopovska, nesposobna da se bori i da su talibani, u neku ruku, njihov produkt kao reakcija naroda. Ipak, sve to moderno naoružanje, poznavanje vojne strategije, učenje jezika, medijski nastupi, saopštenja, neko je morao sve to da talibanima dostavlja i da ih uči. Tako nešto ne pada sa neba, pa se postavlja pitanje zašto je to neko radio.

Kome je u interesu da takav pokret preuzme vlast? Moramo se suočiti sa tim da nešto što je doskoro bili nezamislivo, a to je da država u kojoj vlada najrigidniji šerijat, sada postaje realnost. Samim tim, ko sada može da garantuje da neki ludak, islamski fundamentalista, neće poželeti negde drugde širom sveta da pokrene stvaranje nekog novog kalifata?

Ko nam garantuje da neki manijak u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu i Metohiji neće sebi dati za pravo da po ugledu na Avganistan ne pokuša nešto slično ovde na Balkanu?

Kada se kao realnost prihvata da u Avganistanu fundamentalisti sa bradama vode državu i da je sasvim u redu da oni budu politička vlast, zašto se nešto slično ne bi dogodilo bilo gde u svetu? Pandorina kutija je otvorena upravo najodvratnijim licemerjem zapadnih zemalja tako da sada neka je celom čovečanstvu Bog u pomoći. Ono sa čim mi kao država moramo da se suočimo je nastupajuća izbeglička kriza koja će, bez dileme, dobro udariti Evropu.

Svakako da ni nas to neće zaobići, doduše, kao i dosad, mi ćemo verovatno to osetiti zbog tranzitnog puta izbeglica ka zapadnoj Evropi. Ipak, nema dileme da će neko i ostati, no svakako da Srbija mora da se postavi baš na ta način da mi nećemo i ne možemo da budemo parkiralište za izbeglice. Nemamo ništa sa tim ratom, pa nema ni neke preke potrebe da trpimo zbog tog rata. Svakog ko uđe u Srbiju ljudski ćemo nahraniti, dati mu vode, pomoći mu da ide dalje, ali ovde ne može da ostane.

Neka licemerna Evropa razmišlja o dosadašnjoj politici u Avganistanu i šta će da radi sa ljudima koji se sada hvataju i za avionske točkove samo da bi pobegli iz „blagostanja“ koje im je zapadni svet tamo ostavio.