Slavni Ronaldo dugo će pamtiti utakmicu u Beogradu jer mu sudija nije priznao gol u 3. minutu nadoknade, pošto njegov pomoćnik nije video da je Stefan Mitrović izbacio loptu koja je celim obimom prešla gol-liniju.

Više od 2/3 Srbije nije gledalo tu utakmicu, jer ju je prenosila televizija koju mogu da prate samo oni koji su na mreži SBB-a.

Posle tog događaja ljudi su masovno počeli da otkazuju pretplatu na Šolakove kanale, očekivala se energična reakcija REM-a koji je do sada godinama tolerisao da Junajted grupa uređuje medijsku sliku u Srbiji.

Verovalo se da će konačno regulator početi da primenjuje zakon i da utakmice sa liste NAJVAŽNIJIH DOGAĐAJA mogu prenositi samo one televizije koje imaju vidljivost na teritoriji cele države i čijim programima je pristup slobodan bez dodatnih troškova i plaćanja, kako piše u zakonu.

To se nije desilo pa su Piksijeve izabranike mogli da gledaju samo pretplatnici SBB-a.

Primetno je da je interesovanje medija za utakmice reprezentacije drastično opalo, da pojedini mediji nisu ni najavili meč, a ni na jednoj televiziji nisu prikazani golovi u pobedi protiv Luksemburga.

U nekim medijima samo je objavljen rezultat.

Kontaktirao sam desetak redakcija sa istim pitanjem; zašto bojkotuju reprezentaciju, koja niže uspehe?

Dobio sam gotovo indentičan odgovor da nemaju nikakav interes da prate reprezentaciju jer su sva prava ustupljena televiziji koja nema nikakve veze sa sportom.

To se moglo zaključiti i po najavama utakmice u Beogradu, što se odrazilo i posetom na meču sa Luksemburgom.

Mnogi građani koji nemaju Novu S nisu ni znali da se igra utakmica na Marakani.

U sportskom smislu najveći gubitnici su ljudi koji vole fudbal, reprezentativci, selektor Dragan Stojković, Fudbalski savez Srbije, a najviše gubi država jer televizija koja prenosi utakmice nacionalnog tima u Srbiji posluje u sivoj zoni i nalazi se van poreskog i fiskalnog sistema države.

Ponavljam, glavni krivac je REM, koji po ko zna koji put zatvara oči i dozvoljava grubo kršenje zakona od strane Šolakove televizije.

Najviše su grešni prema Aleksandru Mitroviću. Ovaj mladić, koji je na poslednjoj utakmici briljirao i zaradio povredu jagodične kosti, postao je najbolji strelac u istoriji našeg fudbala. Njegov gol protiv Iraca bio je kopija Maradoninog gola na istoj strani Marakane 1982. godine. O tom lobu argentinskog asa i danas se priča, a Mitovićev gol je bio upravo takav. U Srbiji videli su ga samo oni kojima je to REM dozvolio.

On je nastavio da rešeta mreže u nacionalnom dresu, ali njegovo majstorstvo i sjajni rezultati Piksijevih izabranika dostupni su samo gledaocima piratskog kablovskog kanala koji je fiktivno registrovan u Luksemburgu, a emituje se u kablovskoj mreži SBB-a.

Dokle će ovo trajati trebalo bi da znaju jedino u REM-u.

Ali ako regulator nije u stanju da primenjuje zakon onda je jasno da je pravi regulator medijske scene u Srbiji Junajted grupa.

Zavisno od toga gde će se prenositi utakmica iz Irske znaćemo odgovor na ovo pitanje.