Ovo je nadimak koji mnogi koriste kada govore o najmoćnijoj ženi evropske politike, kancelarki Nemačke i, bez sumnje, domintantnoj političkoj ličnosti u Nemačkoj i van nje, Angeli Merkel.

Činjenica da je Angela Merkel rešila da poseti našu zemlju i naš region pred sam kraj svog mandata i najavljeno povlačenje sa mesta kancelarke, a sudeći prema anketama, i pred kraj ubedljive političke dominacije svoje stranke na nemačkoj političkoj sceni, poslužila je našim političarima, analitičarima, zvaničnicima i novinarima za različite interpretacije, po pravilu sve pogrešne.

Od onih bliskih vlasti koji su ekstatično tvrdili da je gospođa Merkel u našu zemlju došla kao znak odanosti predsedniku Aleksandru Vučiću i to tumačili kao znak podrške, prijateljstva i lične odanosti, do onih iz opozicije koji su ozlojeđeni govorili o tome kako je upravo ona dovela SNS i Vućića na vlast, pa je sada red da ih povede sa sobom u političku penziju.

Bilo je, naravno, i onih koji su, podležući najnižim populističkim porivima, neukusno i neprimereno upoređivali način na koji su Beograd i drugi gradovi u Srbiji okićeni nemačkim zastavama sa vremenom okupacije, plasirajući opet priče o navodnoj koloniji i podsećajući na večito neprijateljstvo Nemačke i Srbije, koje se ranije ogledalo u ratnim sukobima, a danas u „otimanju“ radne snage, navodnim pokušajima kolonizacije i nepostojećim zlim namerama prema Srbiji i njenim građankama i građanima. Naravno da u ovome greše svi. Niti je Angela Merkel dovela Vučića na vlast, niti je došla iz velike lične ljubavi prema njemu, niti je kriva zbog toga što je mladima iz Srbije mnogo privlačnije da rade u Nemačkoj i ovde ostave roditelje, porodice i domove jer u ovoj zemlji ne vide budućnost.

Istina je da je Angela Merkel u našu zemlju i naš region zbog toga što je ovaj region od presudnog značaja za budućnost Evrope, a odnosi i situacija u njemu imaju posledice u zapadnim demokratijama, EU i kompletnim geopolitičkim dešavanjima na širem nivou. A situacija u njemu, između ostalog zahvaljujući političkom delovanju Angele Merkel, nije nimalo sjajna. Nije nikakva tajna da upravo Nemačka igra ključnu ulogu kada su u pitanju spoljna politika i politika proširenja EU.

Baš kao što nije nikakva tajna da u nemačkoj i evropskoj politici ključnu ulogu u donošenju svih odluka ima naša gošća. I upravo je pod ovakvim presudnim uticajem Nemačke EU odlučila da napravi zaokret u politici proširenja, da proces napravi više tehnokratskim, a manje političkim, da ponudi infrastrukturne, investicione i druge tehničke zamene za stvarne integracije. Rezultat te politike i duge vladavine frau Merkel jeste stabilokratija - stanje u kom se podržavaju autokratski režimi zarad prividne političke stabilnosti, a sve na štetu demokratije, vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i nezavisnosti institucija.

Posledica toga su nedemokratske, siromašne države, nezadovoljni građani koji jedva čekaju da iz njih odu i stanje koje je stalno na granici eskalacije sukoba koje živima održavaju upravo oni koji, navodno, garantuju stabilnost. To je rezultat politike Angele Merkel u regionu. Razvijeno društvo je mnogo više od investicija i auto-puteva. Ima nešto i u vrednostima, demokratiji, solidarnosti, miru, institucijama i vladavini prava.

Zato, Auf Wiedersehen, Frau Merkel!