Država nije nešto sa čime se sprda. Koliko god voleli ili ne voleli nekog ko je predsednik Srbije, institucija koju on predstavlja mora da se poštuje. Ličnosti se menjaju, a institucija ostaje i ona je Ustavom propisana. Samim tim, s obzirom na to da predsedniku republike narod na izborima daje legitimitet, niko nema pravo da se sprda sa tim izborima, pa samim tim ni sa tom institucijom.

Ustav Republike Srbije propisuje da svako ima pravo da bira i da bude biran. Shodno tome, zaista svako ko smatra da može poverenje naroda da pridobije, ima šansu da se predstavi ukoliko skupi dovoljan broj potpisa i da istakne kandidaturu. Upravo su ti potpisi propisani kao kvalifikacioni element kako bi oni neozbiljni u startu otpali.

Međutim, širom Evrope građani su počeli da daju podršku raznoraznim egzibicionistima koji su umislili da imaju dara da vode državu, pa se dešavalo da takvi tipovi dođu do šanse da ničim neizazvani preuzmu kormilo države, a u nekim zemljama čak i da pobede. Tada je vrag odneo šalu, jer posle seksa kajanja nema. Sprdnja vrlo brzo pređe u zbilju, gde mesta sprdnji nema, s obzirom na to da rukovođenje državom nije nešto čime bi šarlatani smeli da se bave.

Prošle predsedničke izbore u Srbiji, pored istorijske Vučićeve pobede u prvom krugu, obeležilo je i neverovatno treće mesto i gotovo punih deset odsto podrške Ljubiši Belom Preletačeviću. Lično, nikada tako nešto nisam mogao da razumem, jer naučen sam da glasam za nešto, a nikad protiv nečega. Posebno ako se to protiv svodi na srpdačinu, što je pojava Belog svakako bila. Ipak, deset odsto ljudi se iz očito određenog protesta prema sistemu opredelilo za komediju.

Nisam siguran koliko smo posle četiri godine uspeli da razumemo te ljude, odnosno, da budem precizniji, ubeđen sam da je broj onih koji imaju poriv da iz protesta prema sistemu glasaju za banalisanje uvećan. Zato tvrdim da je to najveća opasnost po Vučića i vladajuću stranku na narednim izborima.

Čitam ovih dana najave određenih egzibicionista koji nameravaju da se kandiduju. Ljudski ih molim da se ne sprdaju sa državom. Srbija je zemlja koju nadam se svako od nas voli. Bez obzira na naše razlike u političkom mišljenju, ipak, valjda nam je stalo da nam državu predstavljaju ozbiljni ljudi. Razumem, super je praviti skečeve u emisijama, glupirati se po društvenim mrežama, truditi se da budeš duhovit i da stalno kritikuješ svakog ko ti padne na pamet. Međutim, od toga nema većih plata, nema novih puteva i fabrika, to ne donosi jačanje vojske, niti ozbiljnost u međunarodnoj politici. To ipak moraju da rade oni koji se time ceo život bave, koji su posvećeni tome i koji su realno dosadni, ali vični tom poslu.

Nemam ništa protiv da Vučića pobedi neko ozbiljniji od njega sa boljom ponudom. Poenta je što trenutno takvog nema. Međutim, svakako bih imao protiv da zarad naše neozbiljnosti u poziciju da pobedi dođe neki egzotični lik koji se čisto radi sprdnje kandidovao. Zato molim takve njuške da svoje sulude ideje ostave za sebe. Super, ljudi, lepo je što ste popularni, bravo za sve vaše nastupe i glupiranja, sjajno je što umete da nasmejete ljude, satira vam je vrhunska, samo nemojte da satirete državu svojim neodgovornim ponašanjem.