FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Mindžaranje po samaru
Tamo negde kasnih sedamdesetih, pre nego što je Rogonja obmotao qwrz bodljikavom žicom i krenuo da mlati po zemlji Srbiji, pročitah u nekoj etnološkoj knjizi da se u izvesnom plemenu iz Amazonije najstrašnijom psovkom - šta psovkom, smrtnom uvredom - smatra ako neko nekom kaže, citiram: „Pička tvoje majke.“ Za to - pisalo je u studiji - leti glava. Još je pisalo da ako to kaže inoplemenik, pleme uvređenog kreće u rat protiv uvrediočevog plemena.
Pa, jebote, pomislih, mi smo rođaci plemena iz Amazonije. I kod nas je „pička ti materina“ najčešća psovka. S tom razlikom što - pretpostavljam sam, zbog iskvarenosti dugim boravkom na evropskom tlu - kod nas mindža materina nije smrtna uvreda, u stvari uopšte nije uvreda, pre je uzrečica, ponekad i izraz bratske naklonosti, kao u situacijama kad pajtaš posle dužeg vremena sretne pajtaša pa mu sav ozaren kaže: „Pa, gde si, bre, pička ti materina.“
Kao što znate, ni moja malenkost nije s rakida da otera u mindžu materinu. Mada češće u pisanijama nego u svakodnevnom životu. Ni ja, dakle, nisam izuzetak koji potvrđuje psovačko pravilo. Ono, fakat, uglavnom upotrebljavam eufemizme (mindža, mračni predmet želja itd.) ili skraćenice (PM, 3LPM), ali Vlasi se uvek dosete, a meni je i namera da se dosete.
Da skratim. Ako ne pomeneš dupe Desanke Maksimović - što izaziva masovno ibretenije, zgražavanje i sabornu moralnu paniku - u Srbiji bez problema možeš pičkarati do mile volje. I ne samo da neće biti mrštenja, ibretenija i moralne panike, nego ćeš - ako ispičkaraš pravu osobu - dobiti još i aplauz „dela javnosti“.
Čim sam čuo da je Marko Vidojković ispičkarao Visoko Mesto, živo me je zainteresovalo kako li će protivnici ispičkaranog Mesta - inače veliki pobornici pristojnosti - „hendlovati slučaj“. Kako će reagovati odbrambeni mehanzimi i organizmi Visokog Mesta unapred sam znao - sve će svaliti na Đilasa i Šolaka. Napomena: tabloide nisam konsultovao. Samo tzv. mejnstrim.
U stvari, znao sam unapred da će „pristojna Srbija“ naći opravdanje i lepu reč za Madžana, samo nisam znao kakvo opravdanje i koju reč. Najbolje mi se svidela apologija Vesne Rakić Vodinelić publicirana na sajtu Peščanika u kojoj autorka (između ostalog) kaže: „Vidojković je javni glas dela građanstva koji psuje predsednika privatno, svejedno koliko glasno ili tiho. I baš taj deo građanstva je podeljen: neki odobravaju Markovo javno psovanje, drugi ne. Pristojan ton bi više priličio jednom javnom glasilu - neretko tako javno govore privatni psovači“. Itd.
Ostalo je nejasno, bar meni, kakav je stav VRV glede srpskih podela u „delu građanstva“: da li bi svi trebalo da „odobravaju javno psovanje“ ili bi trebalo da usvoje mišljenje onih koji privatno psuju, ali misle da je „pristojan ton“ primereniji jednom javnom glasilu. Nejasno mi je, takođe, zašto deo građanstva nema muda da psuje Vučića javno, nego koristi Marka kao narodnog tribuna pičkaranja. A u pičku materinu, iscureše karakteri.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega