MILOVAN JOVANOVIĆ: Nemački semafor
Dvadeseti izbori za nemački Bundestag, na kojima je više od 60 miliona birača glasalo za naslednika kancelarke Merkel, okončani su minimalnim trijumfom Socijaldemokratske partije (SPD), i to prvi put od 2002.
Novi saziv Bundestaga imaće 735 poslaničkih mesta, od kojih će SPD dobiti 206, CDU/CSU 196 (CDU 151, CSU 45), Zeleni 118, FDP-Liberali 92, AfD 83, Levica 39, SSW- danska nacionalna manjina 1 mandat. U junu 2019. godine SPD je bio na svom istorijskom minimumu, da bi za godinu dana svoju popularnost duplirao, a u nedelju, 26. septembra, osvojio poverenje svakog četvrtog birača koji je glasao na izborima u Nemačkoj (25,7%). Nasuprot tome, njihov koalicioni partner u proteklih osam godina CDU/CSU ostvario je najlošiji rezultat u svojoj istoriji dobivši tek 24,1% glasova. Uspeh socijaldemokrata je, pre svega, zasluga kopredsednika SPD Saskije Esken i Norberta Valter-Borjansa, koji su za kancelara predložili Olafa Šolca.
On je javnosti kao kandidat prvi put predstavljen u avgustu 2020. i od tada je popularnost rasla, kako njegova tako i SPD. Koliko je bio ispravan, dalekovid i koristan potez kormilara SPD, toliko je pogubna bila odluka CDU-CSU da kandidat za kancelara, po svaku cenu, bude Armin Lašet. Ovi izbori svakako su bili nepredvidivi i veoma zanimljivi. Najneizvesniji i najnapetiji izbori u Nemačkoj od 1945. godine održani su 2002. godine. Tada je SPD osvojio 251 mandat, a CDU/CSU 248. Angela Merkel je prvi put postala kancelarka posle izbora 2005, koji su takođe bili „za infarkt“. Savezu CDU/CSU tada je pripalo 226 poslanika, a SPD 222. Nemačku narednih meseci očekuju teški politički pregovori. Neminovno će proces formiranja vlade proizvesti komplikacije za sve učesnike razgovora.
Na osnovu izbornih rezultata logično je da novu vladu čine socijaldemokrate, zeleni i liberali. To će biti prvi put od vremena Konrada Adenauera da tri partije čine vlast. Prve tri vlade Adenauera činile su CDU/CSU-FPD (Liberali) i GP (Nemačka partija). Postoji nepisano pravilo da najjača stranka u Bundestagu daje kancelara. Od ujedinjenja Nemačke 1990. godine kancelar je uvek bio iz pobedničke stranke, a od 1949. godine do 1990. samo tri puta vladu nije vodila partija koja je pobedila na izborima. Tako je politički genije i ikona nemačke politike Vili Brant 1969. godine postao kancelar iako je njegov SPD bio drugoplasiran na izborima. Ista sudbina zadesila je još jednog nemačkog velikana - Helmuta Šmita, 1976. i 1980. godine, kad je, oba puta, SPD bio poražen. Te 1976. godine Helmut Kol i njegov CDU su pobedili, međutim, vladu je formirao SPD s Liberalima. Isto je bilo četiri godine kasnije, s tim što je CDU/CSU predvodio vođa CSU Franc Jozef Štraus. Dakle, od 1980. pa do danas niko nije postao predsednik vlade Nemačke ukoliko njegova stranka nije trijumfovala na izborima. Birači su na ovim izborima jasno poručili šta žele i kome su dali poverenje. Kucnuo je čas da posle 19 godina najstarija partija Nemačke ima svog kancelara.
Sve ide ka tome da će pravnik, bivši gradonačelnik Hamburga i ministar rada, a danas još uvek aktuelni ministar finansija Olaf Šolc postati četvrti socijaldemokratski premijer posle Drugog svetskog rata (Vili Brant, Helmut Šmit i Gerhard Šreder) i treći kome je to pošlo za rukom a da nije šef partije (Šmit i Šreder u svom prvom mandatu 1998). Realno, on je i najbolje moguće rešenje u ovom trenutku jer je jedini koji ima snagu i sposobnost da vodi Nemačku u jednom potpuno novom vremenu, vremenu bez Angele Merkel.
"DO 31. MARTA GRAĐANI ĆE VIDETI NAJŽEŠĆU BORBU PROTIV KORUPCIJE U POSLEDNJIH 24 GODINE" Vučić: Biće posebni mehanizmi, velike promene u narednih 100 dana